ОДЕЉЕЊЕ ЗА БИОТЕХНИКУ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ

1951, Брвеник, Србија

На Неорганском смеру ТМФ-а у Београду (Катедра за аналитичку хемију, Група за технолошку контролу) дипломирала је 1975. године а магистрирала 1988. године из области инструменталне аналитике. Докторирала је 1996. године на Факултету за физичку хемију у Београду из области физике чврстог стања.

Радила је у Лабораторији Института за истраживање и развој Рудника „Кишница и Ново Брдо“ (Косово и Метохија) у периоду 1975-1989. година (руководилац Одељења за инструменталну аналитику и управник Лабораторије). Од 1989. године била је на Рударско-металуршком факултету Универзитета у Приштини предавач за предмет Општа хемија, а у периоду 1992-1995. година је и професор по позиву за предмете Електрохемија и Електрометалургија. У периоду 1992-2006. година у Саобраћајном институту ЦИП (Београд) ради као водећи пројектант у Групи за технолошка истраживања и оснивач/координатор Групе за заштиту животне средине. Од 2006. године постаје саветник генералног директора Института „Кирило Савић“. Након пензионисања 2010. године ангажована је као „независан стручњак“ од стране међународног Конзорцијума COWI и TRADEMCO (водећи експерт за ЗЖС на пројекту PPF3 FOR SERBIA IPA 2008) и Министарства ЖС (члан ТК). Од 2013. године ради у ИРЦ „ALFATEC“ као руководилац Сектора за ванредне ситуације. Била је члан НВ института и ИРЦ-а и УО Института „К. Савић“. Коментор је две магистарске тезе и две докторске дисертације.

Као виши научни сарадник стекла је научно-истраживачко искуство (пројекти МНТР-а и НИП-а) и проналазачко искуство (два патента). Аутор је више од 100 научних и стручних публикација и два техничка решења. Оснивач је међународне конференције ТОМУР (Транспорт опасних материја и управљање ризиком) и уредник међународне монографије.

Има искуство у области стандардизације и акредитације за ИСО 14001 (члан Комисије за стандарде СЗС, технички експерт ЈУАТ-а и оцењивач JUQS-а). Као члан међународне Радне групе експерата „Отпад при експлоатацији бродова“ у Дунавској комисији (Будимпешта) допринела је доношењу стандарда „Дунавске препоруке“. Као носилац лиценце ИКС израдила је више од 150 студија о процени утицаја објеката на ЖС, технолошких пројеката, политика превенције удеса, извештаја о безбедности и планова заштите од удеса. Ревидентско искуство стекла је као члан комисија Министарства грађевине (техничка контрола техничке документације) и техничких комисија Министарства ЗЖС (технички преглед објеката за добијање употребне дозволе и оцена докумената за управљање удесом Севесо постројења).

Дописни је члан ИАС, члан СИТС-а, УИБ-а и бројних струковних организација. Добитник је повеља и годишњих награда.

1936, Андријевица, Црна Гора

Пољопривредни факултет, општи смер, у Скопљу завршио је 1961. године. Постдипломске студије на Пољопривредном факултету у Новом Саду, група за Наводњавање пољопривредних култура завршио је 1968. На том факултету је одбранио и докторску дисертацију из исте научне области 1973. године. Од 1994. редовни је професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду.<
Био је учесник или руководилац многобројних националних научних пројеката које је финансирала влада Југославије, односно Србије, и неколико међународних пројеката. Најзначајнији међународни пројекат био је у оквиру научно технолошке сарадње САД и Југославије, из области водопривреде, од 1985. до 1991. године. Објавио је 256 научних радова и око 30 стручних, из области науке о земљишту, хидромелиорација и наводњавања.
Аутор је или коаутор великог броја књига и поглавља у монографијама. Најзначајније су монографије „Наводњавање“ и „Наводњавање у биљној производњи“. Учествовао је на великом броју домаћих и међународних научних скупова из области науке о земљишту и наводњавања, са рефератима по позиву или сопственом избору.

1952, Колашин, Црна Гора

Дипломирао је на Природно-математичком факултету, у Новом Саду (1976), магистрирао је на Пољопривредном факултету у Новом Саду (1982), а докторирао на Ветеринарском факултету у Београду (1987).
Од 1979. године до пензионисања радиo je на Агрономском факултету у Чачку, У циљу усавршавања боравио је у више домаћих и иностраних научноистраживачких институција. У различитим периодима обављао је дужности продекана, декана, проректора, шефа катедре, потпредседника и генералног секретара Балканскон научног центра Руске академије природних наука.
До сада је публиковао преко 380 научних радова и књига и аутор је неколико техничких и технолошких решења.
Уредник је или члан уредништва неколико домаћих (Acta Agriculturae Serbica, Мелиорације, Ecomed, .....) и иностраних (Journal of Central European of Agriculturae, Известија - МСХА, Bulgarian Agriculturae Science) часописа.
За редовног члана Међународне академије информатизације биран је 1999., а за редовног члана Руске академије природних наука 2001. године. Добитник је златне медаље са ликом К.А. Тимирјазева за допринос успостављању и развоју наставно-нучне сарадње између Руског државног пољопривредног универзитета (РГАУ) – Московске пољопривредне академије (МСХА) и Агрономског факултета, Универзитета у Крагујевцу и Златне медаље Климента Аркадјевича Тимирјазева за допринос развоју пољопривредне науке и образовања од стране Федералног државног образовног удружења Руског државног пољопривредног универзитета – МСХА „К.А. Тимирјазева“ (2009).
Добитник је „Децембарске награде“ града Чачка (2014) и „Вукове награде“ Културно - просветне заједнице Србије (2015), Дипломе лауреата првог степена у номинацији Еколошко образовање, просвета и култура, Захвалницу за допринос развоју Еколошке биотехнологије од стране Државне Думе Руске федерације и медаље за заслуге.

1947, Београд

На Одсеку за шумарство Шумарског факултета у Београду дипломирао је 1970. године. Магистрирао је 1978. године, а докторирао је 1987. године на Шумарском факултету у Београду, из oбласти генетике са оплемењивањем биљака.
Радио је на Институт за шумарство и дрвну индустрију у Београду у периоду 1971–1974. година, у Одељењу за економику са просторним планирањем у шумарству. Од 1975. године ради на Шумарском факултету у Београду. На Пољопривредном факултету, Институт за воћарство, виноградарство и хортикултуру у Новом Саду, био је ангажован од 1978. до 1984. године, на извођењу вежби из предмета Оплемењивање биљака. 
Редовни је професор на Шумарском факултету у Београду на предметима Генетика са оплемењивањем биљака и Семенарство, расадничарство и пошумљавање. На Шумарском факултету у Бањој Луци, радио је као професор је за предмете Генетика са оплемењивањем биљка и Шумске културе и плантаже. У Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду, од школске 1992/93. године професор је по позиву за предмет Загађивање и биоиндикације угрожености природне средине. 
У домаћим и страним чласописима објављено му је 226 научних радова. Аутор је преко 80 радова саопштених на међународним и домаћим скуповима. Међународни Библиографски центар у Кембриџу, Енглеска, доделио му је диплому „Човек године” за 1997/98, на основу објављених радова који су оцењени као допринос од посебног значаја за међународну заједницу у области заштите и очувања природних ресурса.

1935, Карловaц, Хрватска

На Пољопривредном факултету у Новом Саду дипломирао је 1958. године. На истом факултету изабран је за асистента на предмету Исхрана биљака 1960. године. Докторску дисертацију одбранио је 1963. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Био је редовни професор за предмет Заштита агроекосистема.
На почетку научноистраживачког рада бавио се агрохемијским аспектима исхране биљака. За време постдокторских студија у Немачкој изучавао је усвајање и метаболизам фенола и утицај бора на синтезу лигнина. Касније се интензивно бавио изучавањем утицаја биотичких и абиотичких чинилаца на усвајање, акумулацију и дистрибуцију биогених макро и микроелемената, њиховим дејством на животне процесе, анатомску и морфолошку грађу биљака.
Аутор је или коаутор 335 објављених научних радовa, 36 стручних радова, 27 књига, више скрипти поглавља у монографијама, више од 300 стручно-популарних чланака Уредник је и коаутор више монографија и седамнаест посебних издања.
Био је продекан за наставу, у два мандата, шеф Катедре за земљиште и исхрану биљака на Пољопривредном факултету у Новом Саду и помоћник директора за науку и наставу Научног института за ратарство и повртарство у Новом Саду. 
За постигнуте резултате у научном и педагошком раду добио је бројна признања: Медаљу са дипломом Матице српске, Октобарску награду града Новог Сада, Julius-Kühn – Plekette Martin – Luther - Universität, Halle - Wittenberg, DDR, Златну плакету универзитетских професора и научних радника Србије за животно дело и др.

1935, Дојран, Македонија

Прве две године Средње пољопривредне школе завршава у Про­купљу, а са њеним укидањем прелази у Шабац, где дипломира 1954. године. После дипломирања, а на позив академика проф. др Јована Белића, за­пошљава се на Пољопривредном факултету, Катедра сточарство, на месту техничког сарадника Завода за посебно сточарство. У току рада на факултету 1954-1960, ангажован је на пројектима уна­пре­ђења сточарства у Србији, а нарочито на пројектима стварања нових раса у сточарству. Поред тога ради на праћењу огледа у Заводу, на Огледном имању „Црвенка“, као и на теренским пунктовима у Србији. У оквиру праћења ових ог­леда поверена му је и целокупна стручно техничка обрада огледних ма­теријала. Његов рад је високо цењен и на основу тога је дошло до препоруке професора да даље образовање настави уписом на факултет, што је и реализовано. Од 1960. године, паралелно са студијама, ради у производњи у Пољо­привредној задрузи „Јединство“ из Земуна. После дипломирања, наставља рад у производњи. Врло активно је анга­жован на стручним пословима у процесу формирања ПИК-а „Срем“, који брзо прераста у ПИК „Земун“, након чега долази до интеграције са ПК „Београд“. У оквиру ПКБ-а његов најзначајнији и најзапаженији рад био је на проје­ктовању, изградњи и надзору над извођењем Фармe крава укупног капацитета цца 3000 грла, Фармe за узгој приплодног подмлатка капацитета цца 2500 грла, Фармe за тов јунади капацитета 1500 грла у турнусу. Све ове фарме изграђене су као јединствен сточарски комплекс, са свим потребним пратећим објектима и сопственом фабриком сточне хране. Овај сточарски комплекс добио је препознатљиво име „Сточни град“. Са изградњом ових објеката Пољопривредно газдинство „Будућност“ – Добановци оспособљава се за индустријски начин производње, где ради на пословима техничког директора, помоћника, заменика директора и директора газдинства. Крајем 2004. године Предузеће за производњу меса и месних прерађевина „Котекс“ доо из Сурчина, позива га и поставља за техничког директора производње. Добитник бројних признања.

1957, Гуњичићи, Пљевља, Република Црна Гора

Основну школу и Гимназију завршио је у Краљеву. На Природно-математичком факултету у Крагујевцу, студијски програм Биологија, дипломирао је 1981. године. Последипломске студије из биологије, смер Генетика завршио је на ПМФ у Београду 1984. године. Докторску дисертацију из области генетике одбранио је 1992. године на ПМФ у Новом Саду. Држао је наставу биологије у Гимназији у Прокупљу (1981-1985), а затим је радио у Институту за стрна жита (1985-2005), који је био у саставу Института за истраживања у пољопривреди „Србија“, Београд, где је стекао звања научни сарадник (1993), виши научни сарадник (1996) и научни саветник (1999). Био је руководилац Одсека за науку и члан Научног већа Института. Бавио се изучавањем наслеђивања и варијабилности особина пшенице детерминацијом алелогена за резервне протеине семена и идентификацијом генотипова. Усавршавао се у САД, СССР, Немачкој, Русији и остварио сарадњу са научницима из преко 20 земаља. Изабран је за ванредног професора (2004) и редовног професора ужа научна област Генетика и оплемењивање организама (2009) на Пољопривредном факултету у Лешку, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, где је држао наставу до одласка у пензију (2023). Био је професор на докторским студијама на Факултету за заштиту животне средине у Сремској Каменици (2010-2012) и Пољопривредном факултету у Бања Луци (2013-2023). Руководио је реализацијом 16, а учествовао у реализацији 29 међународних/националних научних пројеката. Био је ментор пет и члан комисија за оцену и одбрану 15 докторских дисертација и више од 30 магистарских и завршних радова на МАС и ОАС.
Аутор/коаутор је два уџбеника, једог практикума, 11 реализованих сорти пшенице и јечма и преко 700 научних радова, од чега 468 радова и 251 абстракта радова у међународним и националним часописима, зборницима и књигама абстракта на конференцијама. Цитираност радова је преко 2300 пута до децембра 2023. године. Одржао је 20 уводних и пленарних презентација по позиву, био члан научних и организационих одбора више од 60 међународних и националних научних скупова. Био је уредник и рецензент бројних публикација, члан редакционих одбора више часописа, као и члан различитих научно стручних националних и међународних друштава у области биологије и пољопривреде. Обављао је дужност начелника и заменика начелника Биотехничког одсека, Центра САНУ на Универзитету у Крагујевцу (2004-2011); члана Савета Пољопривредног факултета у Лешку; Био је члан Рецензентске комисије код Националног тела за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању и члан Матичног одбора за биотехнологију и пољопривреду Републике Србије (2017-2021).

1947, Рума

Пољопривредни факултет у Новом Саду, Ратарски одсек завршио је 1969. године. Магистарски рад је одбранио 1976. године, а докторирао је 1990. године. Научноистраживачку и наставну активност започео је 1970. године, као асистент у настави. Истовремено је укључен и у истраживачке пројекте. Године 1972. прелази у Институт за ратарство и повртарство, али остаје ангажован у настави. Као асистент- истраживач радио је око 15 година. Учествовао је у оплемењивачком раду на стварању сорти пшенице и јечма. Коаутор је 32 сорте пшенице и 13 сорти јечма. У звање научног саветника за област Посебно ратарство – технологије гајења стрних жита је изабран 1999. године, а за редовног професора на предмету Посебно ратарство 2006. године. Био је директор Научног института за ратарство и повртарство.
Аутор је или коаутор 410 научних и стручних радова. Учествовао је у изради 16 монографских дела. Најзначајнији резултати научноистраживачког рада су му: истраживање сортне специфичности код пшенице, јечма, овса и др. стрних жита у области азотне исхране, величине вегетационог простора, густине и рокова сетве, истраживање параметара за егзактно утврђивање потреба пшенице и других стрних жита за азотом, истраживање математичких модела за прогнозу приноса стрних жита, примену минералних ђубрива и других агротехнолошких мера при гајењу стрних жита, истраживање интеракције врста стрних жита са агроеколошким условима локалитета, посебно са климатским факторима,са аспекта глобалних промена климе и др.
Био је носилац или координатор више научних пројеката које је финансирало Министарство за науку и технологију. Носилац више признања.

1963, Сјеница

На Шумарском факултету Универзитета у Београду на Одсеку за шумарство дипломирао је 1988., магистрирао 1993. и докторирао 2002. године. Кључне области научно-истраживачког рада су шумарска фитоценологија; екологија шума и шумских станишта; техника и технологија пошумљавања; избор врста и других систематских категорија за пошумљавање; заштита и унапређење животне средине; стратешки документи у шумарству; фитоценолошка номенклатура; одрживи развој, пројекти и акције; улога шумарства у смањењу емисије гасова стакленика.
Запослен је на Институту за шумарство у Београду од 1990. године, на Одељењу за подизање, гајење и екологију шума. Има научно звање научни саветник. Директор Института за шумарство је од 2004. године до данас. Од 2002. до 2004. године био је помоћник Министра за стратешко планирање и одрживи развој у Министарству природних богатстава и заштите животне средине. Сада је Народни посланик у Скупштини Републике Србије и председник Одбора за заштиту животне средине и члан Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду.
У досадашњем научно-истраживачком раду објавио је преко 300 научних радова у домаћим и страним научним часописима или презентовао на различитим међународним научним скуповима. Аутор је или коаутор већег броја монографских публикација и поглавља у монографијама, једног технолошког решења и једног малог патента. Био је уредник или члан редакционих одбора више научних часописа, зборника радова са међународних научних скупова из области шумарства. Организатор је више међународних научних конференција. Био је руководилац више од 10, а учествовао у реализацији више од 70 националних и међународних пројеката, од чега три научно-истраживачка пројекта финансирана од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја републике Србије.
Члан је УО Удружења шумарских инжењера и техничара Србије, члан УО Шумарске коморе, члан ИУФРО, ЕФИ, Српског генетичког друштва. Потписник је меморандума Memorandum of understanding for developing a partnership for „Cooperation in Forestry sciense in general and for strengthening the capacitetes of education, trainig and research in Forest policy and economics in particular in Europe“ FOPER.

1940, Трстеник

Дипломирао је 1964. године на Одсеку за заштиту биља Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду и завршио постдипломске студије из области фитофармације, а потом ентомологије. Магистарску тезу одбранио је 1973. године, а докторску дисертацију 1987. године.
Као редовни професор на Пољопривредном факултету радио је до 1997. године. Након тога, прелази у Завод за заштиту биља Научног института за ратарство и повртарство у Новом Саду у својству Управника завода и научног саветника. На универзитету и факултету је обављао више функција: председник Наставно-научног већа, шеф катедре, управник Завода за заштиту биља и др. 
Основу научне активности му чине истраживања ентомофауне земљишта у усевима пшенице, кукуруза, шећерне репе, соје, сунцокрета, луцерке и других гајених биљака у Војводини, као и проучавање биологије, екологије, штетности, флуктуације бројности и могућности интегралног сузбијања економски значајних штетних врста. Посебну пажњу посветио је истраживању фитофармаколошке вредности инсектицида и њиховој редукованој примени, чиме је допринео јачању антагонистичког комплекса штеточина у агробиоценозама и уопште заштити животне средине.
До данас је објавио преко 130 стручних радова, 21 књигу и преко стотину стручно-популарних чланака. Перманентно је руководио пројектима и подпројектима који се односе на проучавање штеточина шећерне репе и других ратарских култура. Учествовао је и руководио реализацијом југословенско-америчких и југословенско-немачких пројеката. Од признања, која је добио, издвајају се: Првомајска награда Привредне коморе Војводине и Златна плакета за животно дело у образовно-педагошком и научноистраживачком раду Универзитета у Новом Саду.

1937, Кореница, Хрватска

Дипломирао је 1963. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Магистарске студије, завршио је 1968. године на истом факултету, где је одбранио и докторску дисертацију 1975. године.
Звање научног сарадника стекао је 1976. године, у звање доцента изабран је 1978. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду, за предмет Оплемењивање биљака и семенарство. За ванредног професора изабран је 1983. године, а за редовног професора 1990. године. У звање професора емеритуса изабран је 2008. године на Универзитету у Новом Саду. Био je управник Завода за уљане културе, Института за ратарство и повртарство од 1989. до 2006. године. Сада је члан Националног савета за науку и технолошки развој Републике Србије. Био је директор националног програма „Биотехнологија и агроиндустрија“ од 2003. до 2006. године. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003, а за редовног члана САНУ 2009. године. Председник је Одбора за флору и вегетацију Србије САНУ.
Био је руководилац пет домаћих научних пројеката, а као руководилац потпројеката и тима учествовао је у реализацији још осам пројеката. Био је руководилац три пројекта са САД и учествовао у још два. Руководио је програмом генетике и оплемењивања сунцокрета на пројекту „Унапређење уљаних култура у Ирану“ 1970–1978. У том периоду провео је у Ирану око две године. Као експерт Уједињених нација (FAO, Рим) 1982. године боравио је у Судану и Индији. Одржао је предавања по позиву у преко 20 земаља широм света. Посебно треба истаћи његов допринос у реализацији FAO – European Research Network on Sunflower (FAO, Рим). Активно је учествовао од оснивања тог програма 1975. до данас, а главни координатор је од 1989. године.
Аутор је или коаутор више од 350 научних радова и четири монографије. Са својим тимом, створио је укупно 269 хибрида сунцокрета. Добитник је бројних домаћих и међународних признања.

1946, Књажевац

Дипломирао је на Рaтарском одсеку Пољопривредног факултета у Земуну 1970. године. Постдипломске студије завршио је на групи Екологија и агротехника жита, истог факултета. Магистарски рад је одбранио 1975. године а докторску дисертацију 1982. године.
Запослен је у Институту за кукуруз „Земун Поље“ oд 1971. године на пословима научноистраживачког рада из области агротехнике кукуруза. У Институту за кукуруз „Земун Поље“ обављао је више руководећих функција. Био је шеф Лабораторије за агротехнику, заменик директора и генерални директор Института. Од 2002. године ради на пословима саветника Генералног директора Института за кукуруз за координацију пословањa са Руском Федерацијом и Украjином.
Самостално или у сарадњи са другим ауторима објавио 165 научних и стручних радова. Био је уредник стручних часописа, радио као руководилац пројеката, обављао је и послове експерта на ФАО пројекту: „Унапређење производње кукуруза у Мозамбику“, 1984. године.
Од 2000. године је члан Академије пољопривредних наука Украjине.

1927, Лeскoвaц

Завршио је Пoљoприврeдни фaкултeт, Oдсeк винaрствo и винoгрaдaрствo, у Зaгрeбу 1951. гoдинe. Своју професионалну делатност је везао за предузеће „Чока“, где је био сaрaдник упрaвникa пoдрумa и винoгрaдa ПД „Чoкa“ и Eнoлoшку стaница Вршaц у којој је радио од 1954 до 1993. године, од чега у четири мандата као директор.
У Eнoлoшкoj стaници Вршaц рaдиo je првeнствeнo кao aнaлитичaр, нa кoнтрoли ширe, винa, jaких aлкoхoлних пићa и oстaлих прoизвoдa у винaрскoj индустрији, a кaсниje и нa кoнтрoли других прoизвoдa биљнoг пoрeклa и сирoвинa зa њихoву прoизвoдњу. Прoучaвao је oкo 300 aнaлитичких мeтoдa и извeстaн брoj тих мeтoдa увeo у рутинску прoцeдуру у тој стaници. Аутор је или коаутор тридесетак стручних рaдoвa објављених у стручним чaсoписимa и великог броја рeфeрата нa стручним сaвeтoвaњимa и кoнгрeсимa из oблaсти винaрствa и винoгрaдaрствa. Учeствoвao je у рeшaвaњу тeхнoлoшки и финaнсиjски вeoмa знaчajних прoблeмa зa пoтрeбe прoизвoђaчких oргaнизaциja, као и у рeшaвaњу мeђудржaвних спoрoвa при извoзу винa и jaких aлкoхoлних пићa.
Добитник је већег брojа признaњa и зaхвaлницa зa пoсeбaн дoпринoс рaзвojу и унaпрeђeњу винoгрaдaрствa и винaрствa у Вojвoдини и Србиjи и зa вeлики дoпринoс рaзвojу и унaпрeђeњу винoгрaдaрскo-винaрскe нaукe и тeхнoлoгиje.

1949, Рековац

На Пољопривредном факултету у Земуну дипломирао је 1972. године. Последипломске, на групи за Организацију и економику пољопривредног предузећа, завршио је 1976. године, а докторску дисертацију је одбранио 1980. године на Факултету организационих наука Универзитета у Београду.
Изводио је наставу на Пољопривредном и Шумарском факултету Универзитета у Београду. Као директор сектора за развој, а касније и као потпредседник Агробанке задужен за развој пољопривреде Србије и председник Управног одбора Агробанке, непосредно је учествовао у креирању развоја аграра и реализацији многобројних развојних пројеката, што је допринело модернизацији и убрзаном развоју аграра. Био је директор Института за истраживање у пољопривреди „Србија" у Београду од 1989. до 1999. године и у том приоду су остварени значајни резултати на организационом и финансијском јачању и пословној афирмацији Института.
Био је заменик министра пољопривреде, шумарства и водопривреде у прелазној влади 2000–2001, а министар пољопривреде, шумарства и водопривреде 2003–2004. године. За потпредседника Привредне коморе Србије изабран је 2005. и поново 2009. године. Председник Привредне коморе Србије био је 2007. године. Аутор је 93 библиографске јединице и руководио је са четири научноистраживачка пројекта. Главни је и одговорни уредник за 35 научних монографија и књига, организовао је осам домаћих и међународних научних скупова и већи број округлих столова и радионица.

1979, Нова Варош

Шумарски факултет, смер шумарство, завршио је 2005. године. Магистарски рад под називом „Основ типолошког дефинисања шумског комплекса Рогот“ одбранио је 2009. године на Шумарском факултету Универзитета у Београду. Докторску дисертацију под називом „Процена генетског потенцијала таксодијума (Taxodium distichum (L.) Rich.) у семенској састојини код Бачке Паланке“ одбранио је 2014. године на Шумарском факултету Универзитета у Београду.
У научном је звању виши научни сарадник, ужа научна област семенарство, расадничарство и пошумљавање. Кључне области научноистраживачког рада су му генетика и оплемњивање дрвенастих биљака, конзервација шумских генетичких ресурса, очување биодиверзитета дрвенастих врста, утицај климатских промена на дрвенасте врсте, производња репродуктивног материјала, пошумљавање.
Од 2005. до 2011. године био је запослен у Другој техничкој школи у Крагујевцу као наставник стручних предмета групе шумарство. Од 2011. запослен је на Институту за шумарство у Београду, на Одељењу за оплемењивање, семенарство и расадничарство. Од 2014. до 2020. обављао је функцију помоћника директора за међународну сарадњу, а од 2020. године обавља функцију помоћника директора за науку.
Члан је Друштва генетичара Србије, Удружења шумарских инжењера и техничара, Научно-струковног друштва „Reforesta“, Коморе инжењера шумарства Србије. Подпредседник је Секције за оплемењивање организама Друштва генетичара Србије.
Као руководилац или истраживач учествовао је на више домаћих и међународних пројеката у области очувања биодиверзитета, адаптивног потенцијала дрвенастих врста у светлу климатских промена, конзервације шумских генетичких ресурса, пошумљавања, производње семена и садног материјала.
У досадашњем научноистраживачком раду објавио је преко 125 научних радова у домаћим и иностраним научним часописима. Аутор је поглавља у монографијама, проналазач на три регистрована мала патента.
Ментор је на изради две докторске дисертације, једне на Шумарском факултету и једне на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Био је и члан комисија за избор више истраживача у научна и истраживачка звања.

1946, Дивосело, Хрватска

На Прехрамбено-биотехнолошком факултету у Загребу дипломирао на VI степену Аналитику прехрамбених производа, а на VII Прехрамбено инжењерство. На истом факултету магистрирао 1984. год. По дипломирању ради на пројектима, студијама и изградњи објеката у Госпићу и плановима развоја регије.Директор и руководилац више успешних организација, а од 1987 до 1990 год. директор Прехрамбено технолошког института у Загребу, тe учествује у формирању Прехрамбено–биотехнолошког Института, у којем остаје један од директора. Члан-сарадник у више института и компанија како у земљи тако и у иностранству. Уписан у регистар истраживача у Републичком комитету за знаност, технологију и информатику СРХ. Положен стручни испит за ВСС. Учествовао у процесима наставе. Израдио технолошко –техничко решење за 8 градова у Бугарској за пречишћавање отпадних вода, рад за компанију „International Group“-Софија, више пројеката производње дрвених пелета, коаутор на међународном пројкету „Развој примарне селекције отпада на територију моравичког округа (Чачак,Ивањица, Лучани)“. Радио преко 50 експертиза-вештачења из подручја индустријских хаварија, противпожарне и опште сигурности у индустрији и животној средини. Радио на већем броју технолошких решења и увођења у посао малих и средњих предузећа. Аутор и коаутор је 27 научних, стручних и истраживачких радова, 14 књига и монографија, 142 стручна рада, студије и пројекта од којих се наводе само понеки карактеристични: „Студија индентификације и мерења оптерећења отпадним водама града Бјеловара“, „Стандардизација метода контроле квалитета хране“, „Модели организованог прикупљања, селекционирања и рециклаже кућног- комуналног отпада“, „Пречишћавање отпадних вода индустрије и насељених места применом саврамених технологија“, „Коришћење биомасе као опција смањивања енергетско зависне емисије ЦО2“. До 1991. год. живео и радио у Загребу, а од 1991. год. у Београду.

1938, Плужине, Црна Гора

Завршио је Пољопривредни факултет у Сарајеву 1962. године, магистрирао 1976, а докторирао 1982. године на истом факултету. Радни век је провео у Биотехничком институту у Подгорици, прво као стручни сарадник, а потом као научни сарадник и научни саветник за сточарство. Данас предаје на Биотехничком факултету у Подгорици.
Радећи у Институту, био је помоћник директора, шеф Завода за сточарство и Републичке селекцијске службе за сточарство. Био је у органима управљања низа институција и струковних асоцијација на републичком и савезом нивоу, председник Извршног одбора Универзитета и председник Југословенског одбора за овчарство и козарство. Био је уредник или члан редакција низа стручних часописа, зборника радова са многих научних и стручних скупова из области пољопривреде.
Именован је за експерта за сточарство већег броја институција и државних органа на републичком и савезном (СРЈ) нивоу, укључујући министарства за науку и развој и за пољопривреду.
Урадио је, као руководилац или сарадник, низ студија и развојних програма на нивоу Републике Црне Горе, општине или одређених подручја, више посебних елабората различите садржине и десетине развојних пројеката привредних организација. Сарадник је на изради Енциклопедије Црне Горе. Један је од двојице координатора дугорочног вишедисципланарног истраживачког пројекта „Пива и Пивљани“ из кога треба да проистекне вишетомска монографија истог назива.
За богат и разноврстан научноистраживачки, образовни и инжењерски рад и за успешну примену науке и струке у пракси, добитник је више струковних и државних признања и одликовања међу којима је и Орден заслуга за народ са сребрним зрацима.

1941, Подгорицa, Црна Гора

Пољопривредни факултет, виноградарско-воћарски одсек, завршио је 1966. године у Новом Саду. На истом факултету је магистрирао 1975. године, а докторску дисертацију одбранио је 1982. године.
Радио је у Пољопривредном, сада Биотехничком институту у Подгорици, као стручни сарадник и потом асистент истраживач. Био је шеф Завода за виноградарство и воћарство. Директор тог Института је од 1992. до данас.
Истакнути научни и стручни радник са бројним ауторским и коауторским радовима, студијама, пројектима, рецензијама и стручним експертизама. Радио је на оплемењивању и стварању нових сорти винове лозе, у чему је сам или са другим ауторима створио двадесет нових признатих сорти. Учествовао је на многим конгресима и скуповима у земљи и у иностранству, а као угледни стручњак именован је у многе експертске комисије савезног и републичког значаја.

1970, Беране, Црна Гора

Доктор биотехничких наука за област науке о земљишту. Студирао је, магистрирао (1999.) и докторирао (2011.) на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. У више наврата (34) боравио на стручним усавршавањима у иностранству из области биотехничких наука, заштите животне среднине и пројектног менаџмента. Усавршавао се у Аустрији, Белгији, Грчкој, Израелу, Ирану, Италији, те на Корнел Универзитету (САД), гдје је радио дио докторских истраживања под руководством Харолда ван Ес-а, тадашњег предсједника Америчког друштва за проучавање земљишта.
На Универзитету Црне Горе је од 1995. године. Једно вријеме (2001-2013.) руководи пројектима Европске комисије за Црну Гору и Србију (105 пројеката), а био је и директор УН ИФАД међнароднг фонда за развој пољопривреде (2016-2018). У 2018. години изабран у звање доцента на УЦГ, а 2020. године у звање ванредног професора на Универзитету привредна академија у Новом Саду.
Главни и одговорни уредник часописа „Пољопривреда и шумарство" који је у бази СКОПУС (Црна Гора) за период 2005-2013 и оснивач научног часописа „Агрофор" (Република Српска). Члан је бројних међународних научних удружења, научних одбора међународних конференција. За период 2020-2022. је предсједавајући Одјељења младих научника Свјетске организације за заштиту земљишта и вода, те члан Генералне скупштине геонаука Европе (ЕГУ), предсједавајући једног од одбора ЕГУ. До 2021. објавио 350 научних резултата и одржао 10 пленарних излагања на међународним конференцијама. Ментор и ко-ментор студентима на универзитетима Гент (Белгија), Алфенас (Бразил), Нови Сад (Србија), те на Универзитету Црне Горе. Добитник награде за допринос развоја науке на Универзитету Црне Горе (2019).