ИСТОРИЈАТ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ
Инжењерска академија Србије - ИАС је основана ради остваривања циљева и задатака из техничко-технолошких делатности, развоја и унапређења инжењерске струке, примене савремених техничко-технолошких знања, унапређења стандарда и садржаја у науци, образовању, привреди, заштити животне средине и другим привредним сферама живота и рада.
Основна идеја за формирање Инжењерске академије заснована је на попуњавању празнине, у научно-стручном простору, између практично оријентисаних инжењерских кадрова, који делују у реалним процесима (материјалне производње и услужних инжењерских делатности) и фундаментално оријентисаних научно-истраживачких учесника у процесима рада САНУ.
Као идеја, Инжењерска академија била је присутна у круговима Савеза инжењера и техничара Југославије - СИТЈ још од 1993. године када је у Статут СИТЈ унета одредба о њеном оснивању Академије. На осмом Конгресу СИТЈ, септембра 1997. године, предлог за оснивање инжењерске академије добио је пуну подршку.
Оснивање Инжењерске академије
Оснивачка Скупштина ЈИНА одржана је 26.06.2000. године чиме је завршен вишемесечни рад Матичне комисије, која је формирана ради обављања свих активности око оснивања Академије.
На оснивачкој Скупштини изабрано је првих 14 чланова и прво руководство Академије, чиме је оживотворена иницијатива са осмог Конгреса СИТЈ да се, у циљу подстицања примењеног инжењерског стваралаштва, оснује Инжењерска академија.
Оснивачи Академије су били Савези инжењера и техничара: Југославије – СИТЈ, Србије - СИТС и Црне Горе - СИТЦГ, као и седам струковних савеза инжењера и техничара Југославије.
Осим Савеза инжењера и техничара Србије, који је од формирања Академије до данас обезбедио простор и значајна материјална и финансијска средства, као и стручну помоћ за рад Академије, oстали оснивачи су престали да постоје или не врше нити су вршили функцију оснивача.
За извршење основних активности у Академији су организована ОДЕЉЕЊА и ИНСТИТУТ ИАС, као стални облици рада.
У Академији делује 65 редовних, 13 дописних и 6 почасних чланова из Србије, као и 12 редовних, 2 дописна и 2 почасних члана из иностранства, који су сврстани у 7 одељења.
Активности Академије
Активности Академије у реализацији Статутом утврђених циљева и задатака, у протеклом периоду, могу се глобално поделити у неколико етапа.
У почетном периоду, Академија своје активности углавном усмерава на кадровско јачање, организационо профилисање, формирање одељења као радних облика деловања, израду одговарајућих правилника и пословника, као и формирање критеријума за избор академика.
Након организационог конституисања, остварене су неке од најзначајнијих активности из садржаја основних циљева и задатака Академије. Организовани су научно-стручни симпозијуми и стручна саветовања по значајним питањима инжењерске науке и струке.
У сарадњи са Друштвом за путеве Србије одржано је девет стручних скупова – округлих столова, са одговарајућим Зборницима радова, посвећених реалним инжењерским пројектима
У оквиру издавачке делатности, публиковано је више монографија.
Одржано је 9 стручних предавања по најактуелнијим питањима инжењерске науке и струке.
Велики број чланова Академије имао је, у оквиру факултета, Савеза инжењера и техничара Србије и његових чланица, активно учешће у многим значајним научно-истраживачким и развојним пројектима у земљи и иностранству.