ЧЛАНОВИ АКАДЕМИЈЕ
РЕДОВНИ ЧЛАНОВИ
- Крешић Мијо
- Јанковић Владислав
- Миљковић Миодраг
- Поповић Предраг
- Стјепановић Александар
|
ПОЧАСНИ ЧЛАНОВИ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ
Крешић Мијо
1932, Тузла, Босна и Херцеговина
Рударски факултет у Београду уписао 1954, дипломирао 1959, магистрирао 1969, а докторирао 1980. године. Радио у рудницима угља “Тито''-Бановићи” од 01.11.1959. године до 01.01.1969. године на пословима: управник јаме ,,Омазићи'' 5 година, главни инжењер 5 година. Рудници ,,Крека-Бановићи'' од 01.01.1969. до 01.01.1978. године: директор производње 3 године, технички директор 6 година. СОУР ,,Титови рудници''-технички директор 6 година, председник Пословодног одбора 6 година. Заједничко предузеће рудника угља БиХ, директор 1 годину. Привредна комора Југославије-секретар за енергетику 2 године. За време рада у рудницима обављани су послови: организација рада и развоја, пројектовање и ревизија пројеката јама и површинских копова, отварање нових рудника, израда средњорочних и дугорочних планова рада, организовање спашавања у великим рудничким несрећама.Заслужни члан више рудника, добитник бројних признања, између осталих „Орден рада са Златним венцем“ као и међународна признања
Јанковић Владислав
1937, Владимирци
На Технолошко металуршком факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1961. године. Постдипломске студије из области производње фосфорне киселине завршио је 1980. године. Професионални рад започео у ХИ "Зорка" у Шапцу. Радећи у овој индустрији стекао је велико искуство у области рада и развоја хемијске индустрије и металургије. Од 1984. године ради у Привредној комори Србије као секретар Удружења за област хемијске индустрије, а касније и индустрије неметала. Јанковић је са својим радовима учествовао на бројним саветовањима Сарађивао са више стручних часописа. Аутор и коаутор више књига Више пута награђиван.
Миљковић Миодраг
1940, Књажевац
Дипломирао је на Рударско-геолошком факултету 1963 године. Магистрирао је 1972 на РГМФ Београд-Бор, на Смеру за подземну експлоатацију лежишта минералних сировина, а на Техничком факултету у Бору докторирао је 1975 године. Др Миодраг Миљковић, до пензионисања 2005 године био је редовни професор на Техничком факултету у Бору, на предметима: Техничка заштита у рудницима, Вентилација рудника, Одводњавање рудника и Заштита животне средине у рудницима – на редовним студијама, а на постдипломским студијама био је ментор наставе из групе предмета: Методологија научног истраживања, моделирања, оптимизације и програмирања.
Поред великог броја радова објављених на саветовањима, конференцијама, научним скуповима и часописима, објавио је, као аутор или у сарадњи са групом аутора, следеће књиге: Рударска хидротехника, Институт за бакар Бор, 2005 год. Сигурност и вентилација рудника, Институт за бакар Бор, 2009 год. Основи рударске ергономије, Институт за бакар Бор, 2012 год. Рударска ергономија, Институт за бакар Бор, 2012 год. Менаџмент осигурањем имовине и лица у рударству, ТЦИП д.о.о. Врњачка Бања, 2011 год.
Поповић Предраг
1944, Београд
Дипломирао је на Грађевинском факултету (Конструктивни одсек) у Београду 1968. године. Магистрирао је на Институту Илиноиса за технологију, CAД у области грађевинарства 1973. године. Регистрован је као Професионални инжењер у неколико савезних држава CAД, а као конструктивни инжењер у држави Илиноис. После дипломирања одлази у САД где је десет година радио у De Leuw, Cather and Co, фирми за пројектовање мостова и метроа. У том периоду је пројектовао мноштво челичних и бетонских мостова, укључиво прве преднапрегнуте мостове у Кувајту, као и неколико метроа. Истиче се челични мост преко реке Мисисипи дужине преко једног километра са лучним распоном главног отвора од 200 метара. После тога прелази у Wiss, Janney, Elsner Asssociates, Inc. (WJE) из Чикага где ради 36 година, а тренутно je на дужности потпредседника. WJE je најпознатијa фирме за испитивање конструкција и пројектовање санација грађевинских објеката у САД.
Мр Предраг Поповић је у свом вишедеценијском раду успешно реализовао близу 2.000 пројеката. Mp Поповић је аутор 60 радова у зборницима радова са научно-стручних скупова, претежно међународних, као позвани аутор, али и на домаћим конференцијама и другим скуповима и часописима. Oн je oдржао и преко 300 предавања на међународним конгресима и техничким конференцијама.
Стјепановић Александар
1931, Београд
На Архитектонском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1957. године. У Урбанистичком заводу града радио је до 1962. године. Од 1962. до 1996. године ради као асистент, доцент, ванредни професор и редовни професор на предметима Елементи пројектовања, Архитектонска анализа, ТП Становање, Синтезни пројекат III - Студио. Ментор је на постдипломским студијама Становање. Био је продекан за наставу и декан у два мандата.
Пројектантска делатност обухвата области урбанизма, архитектуре и ентеријера, учешће на међународним, јавним и позваним конкурсима. Урбанистичка делатност обухвата учешће на урбанистичким студијама, урбанистичким пројектима, детаљним и регулационим плановима (14 планова). Има 45 реализованих пројеката објеката, зграда и 12 пројеката ентеријера.
Добитник је бројних призања и награда, међу којима се издвајају: Октобарска награда града Београда за зграду ФДУ 1975, награда „Борбе“ и награда Салона архитектуре за блок 23 на Новом Београду 1975, Октобарска награда Града Београда за осмогодишњу школу блок 23 1978, признање Салона архитектуре и награда УЛУПУДУС за реконструкцију и ентеријер Христове Пентекостне цркве у Београду 1993. године и др.
|