ОДЕЉЕЊЕ ЗА АРХИТЕКТУРУ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ГЕОДЕЗИЈУ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ

1958, Осечина

Академско образовање дипломираног инже­њера геодезије, магистра и доктора техничких наука у области геодезије стекао је на Грађевинском факултету, Универзитета у Београду, Катедра за гео­дезију и геоинформатику. На Грађевинском факултету Универ­зи­тета у Београду на Одсеку за геодезију запослен је од маја 1982. године. На групи предмета за геодезију ра­дио је у свим сарадничким звањима. У звање редовног професора за ужу научну област Премер и уређење земљишне територије изабран је 2012. године. На Грађевинском факултету Универзитета у Београду био је заменик упра­вника Института за геодезију, управник Института за геодезију, управник Института за геодезију и геоинформатику, шеф Катедре за геодезију и геоинформатику. Функ­цију директора Републичког геодетског завода обављао је у периоду од априла 2001. до маја 2007. године.
У оквиру рада на научно-истраживачким пројектима, учествовао је као руководилац или истраживач на укупно 12 пројеката основних истраживања или технолошког развоја. У категорији студија, техничких и развојних решења постоје: 2 студије, нов метод развој софтвера. Реализовао је самостално или у сарадњи са групом аутора у земљи или иностранству 81 пројекат. Публиковао је 32 рада у научним односно стручним часописима. У зборницима скупова националног значаја публиковао је 33 рада. Члан је Уређивачког од­бора националног научног часописа „Геонаука“ и стручног часописа „Геодетска слу­жба“, као и међународној научног часописа „Geodetski vestnik“. У научним часописима међународног зна­чаја са SCI листе публиковао је 5 радова. У зборницима са међународних научних скупова публиковао је 42 рада. Објавио је као аутор или коаутор: четири научне монографије националног значаја, два универзитетска уџбеника и две збирке задатака.
Признања у облику повеља и плакета за стручни рад и унапређење гео­детске струке додељена су од две институције: Повеља Инжењерске коморе Србије – награда за изузетно достигнуће у струци, за унапређење струке у области геодетске науке; Плакета Републичког геодетског завода – за изузетни допринос развоју геодетске струке у Републици Србији.

1950, Београд

Дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1976. године. На Архитектонском факултету у Београду ради од 1990. године. Редовни је професор од 2005. године на Департману за урбанизам и просторно планирање. Руководи у сопственом студију на трећој години, води дипломце на основним студијама и паралелно предаје на предметима Континуитет изградње града и Урбанистичка композиција на мастер студијама.
Самостално или у радним тимовима, учествовао је у више од три стотине урбанистичких, архитектонских и ентеријерских пројеката. Неки од његових значајнијих реализованих пројеката, самостално или у сарадњи са другим ауторима, су: хотел „Лагуна II“, Градац на мору, Хрватска, стамбено насеље Бежанијска коса I и II, Београд, урбанистички пројекат, Универзитет природних наука, музеј и спортски центар у Јакутску, Република Саха, Русија, Астра банка, Београд, у реализацији. Парламент Републике Узбекистан, Ташкент, Узбекистан, Казањски Кремљ, II Корпус, Казањ, Татарстан, Русија, Спортско-пословни комплекс Миленијум, Вршац, Пословни центар Гаспром-Сројтрансгас, Москва, Русија, ентеријер, СТГ банка, Москва, Русија; Конгресно-културни центар и ТВ студији.
Добитник је више од стотину домаћих и међународних награда и признања за досадашњи рад у струци. Члан је Међународне академије архитектуре – IAA.

1939, Скопље, Македонија

На Конструктивном одсеку Грађевинског факултета у Београду дипломирао је 1962. године. На истом факултету је 1974. године одбранио магистарски рад, а 1989. године докторску тезу. Професионалну делатност започео је у Општем грађевинском предузећу „7. јули" у Београду. Неколико година је радио у пројектном атељеу „Србија", затим у „Машинопројекту“, „Индустроинвесту“ и „Лола инжењерингу“. У том периоду је прошао све степене свог пројектантског развоја – од почетника, до водећег пројектанта, главног инжењера струке и помоћника директора за пројектовање. У „Енергопројекту“ је око петнаест година био саветник.
На Факултету техничких наука у Новом Саду ради од 1989. године, најпре као доцент, затим ванредни професор и на крају као редовни професор. Предавао је предмете из групе теоријe конструкција – Статику, Теорију површинских носача и Динамику, као и Фундирање и Носеће конструкције. Објавио је 66 научних и стручних радова, највише из области фундирања и темељења машина. Аутор је три уџбеника и монографије „Темељи алатних машина“ и коаутор неколико стручних књига. За рад у пројектовању добио је више признања и одликовања. Носилац је Ордена рада са сребрним венцем.

1945, Ниш

Доктор техничких наука - област архитектура и урбанизам Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Пројектни биро ГП Хидротехника, пројектант више изведених стамбених објеката и хидротехничких инфраструктурних система на територији града Београда. Директор Сектора за припрему Завода за изградњу града Београда и директор Сектора припреме и пројектовања Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу града Београда ЈП. Инжењер специјалиста припреме за изградњу Новог Београда и Земуна, пословни секретар оперативе и координатор и руководилац пројеката између осталог: Југословенског драмског позоришта , метро - моста преко Саве (на линији М1 метроа, Булевар ЈНА односно Зорана Ђинђића-Теразијски тунел), моста «Чукарица-Центар”, тунела у Булевару ЈНА (испред врачарског платоа), 5 постројења за пречишћавање отпадних вода на територији Београда, пројекта за регулацију Kумодрашког потока и др. Професор, руководилац студијских програма и шеф катедре основних студија - Архитектура и специјалистичких студија - Урбана реконструкција Високе грађевинско-геодетске школе струковних студија у Београду.

По позиву гостујећи предавач на Архитектонском факултету, Грађевинском факултету Пољопривредном факултету и Саобраћајном факултету Универзитета у Београду и Факултету драмских уметности. Делегат Уједињених Нација у Kомисији за националне реферате на Kонференцији Хабитат II у Истамбулу и координатор градске студије града Београда за Хабитат II “Урбани развој Београда 1972-1995”. Експерт Министарства за капиталне инвестиције - учесник у припреми Националне стратегије просторног развоја Србије. Члан радне групе експерата за инфраструктуру - Националног конвента о Европској унији, члан Савета за градитељство Министарства за културу и информисање и члан радног тима Друштва урбаниста Београда у студији ”Стручно-критичка анализа досадашњих урбанистичких решења за подручје Савског амфитеатра”. Аутор више од 50 пројеката и студија и више од 100 стручних и научних радова и чланака објављених у нашим и страним стручним часописима. Рецензент више стручних књига и чланака у стручним часописима. Лиценце: одговорног урбанисте, одговорног пројектанта и одговорног извођача радова Инжењерске коморе Србије Члан Балканске асоцијације за заштиту животне средине BENA, дописни члан Инжењерске академије Србије, члан Академије архитектуре Србије, потпредседник Удружења урбаниста Србије, председник Друштва урбаниста Београда, председник Удружења инжењера Београда. Награде: Савеза инжењера и техничара Србије - Диплома о избору за “Заслужног члана за дугогодишње успешно ангажовање на остваривању циљева и задатака ИТ организације Србије”, Савеза грађевинских инжењера и техничара - Проглашење за “Заслужног члана Савеза грађевинских инжењера и техничара Србије”, Удружења урбаниста Србије: “Повеља 50„- Истакнути појединац, Награде “Михаило Радовановић“, за вишегодишње стручно ангажовање и постигнуте резултате на струковном и методолошком унапређењу просторног и урбанистичког планирања и Велике награда“Емилијан Јосимовић“, за целокупно животно дело којим је остварен запажен допринос стручном, научном и практичном унапређењу просторног и урбанистичког планирања

1939, Ужице

Дипломирао је на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, Геодетски одсек, 1964. године. Магистарски рад одбранио је 1974. године, а титулу доктора техничких наука стекао је 1978. године. Редовни је професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду. Држао је предавања на Грађевинском факултету у Београду и на Универзитетима у Скопљу, Подгорици и Бањој Луци. Гостовао је на техничким универзитетима у Хановеру и Бечу, где је држао предавања по позиву.
Значајан допринос дао је развоју и примени аналитичке и дигиталне фотограметрије у Југославији, у областима геодезије, архитектуре и урбанизма, грађевинарства, рударства и индустрије. Руководио је стратешким пројектима и потпројектима у области научних истраживања, чији су резултати успешно примењени у пракси. Са екипом својих сарадника у Републичком геодетском заводу, развио је и утемељио концепт развоја модерног катастра у Републици Србији.
Посебна достигнућа постигао је својим ангажовањем на великим пројектима у земљи и иностранству, уводећи у решавање сложених стручних проблема оригиналне поступке и нове технологије. Био је продекан и декан Грађевинског факултета у Београду, директор Републичког геодетског завода и председник Југословенског одбора за фотограметрију. Одликован је Орденом рада са златним венцем 1988. године.

1958, Зрењанин

Грађевински факултет - Хидротехнички одсек у Суботици уписао је 1977. године и на њему дипломирао 1982. године. Магистарску тезу одбранио је 1988. године на Грађевинском факултету у Београду За магистарску тезу добио је и награду „Јарослав Черни“ у категорији најбољи магистарски радови у области хидротехнике у тадашњој Југославији. Докторску дисертацију одбранио је 1993. године на Грађевинском факултету у Суботици, Универзитета у Новом Саду. У звање асистента приправника у научноистраживачком раду на Грађевинском факултету у Суботици изабран је 1982. године, а у звање асистента за ужу научну област Хидротехника биран је 1985. године. Звање професора више школе стиче 1989. године. У звање доцента на Грађевинском факултету у Суботици изабран је 1994. године, а у звање ванредног професора 1998. године. Током 2002. године прелази у стални радни однос на Факултет техничких наука, Департман за грађевинарство и геодезију у Новом Саду, где бива биран у звање редовног професора за ужу научну област Хидротехника 2003. године. Држао је предавања и на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу, Пољопривредном факултету и Природно-математичком факултету, Универзитета у Новом Саду, на Грађевинском факултету у Мостару. Један је од оснивача заједничког студијског програма Грађевинарство на Универзитету у Крагујевцу, сада на Факултету за машинство и грађевинарство у Краљеву, где је дуго година предавао Механику флуида и Хидротехничке објекте и системе. Од 1982. године руководио је и учествовао на преко 10 научноистраживачких пројеката које је финансирало Министарство за науку и технологију Републике Србије, као и Секретаријат за науку и технолошки развој АП Војводине. Руководио је и учествовао у реализацији више међународних пројеката. Аутор је и коаутор 2 универзитетска уџбеника и 9 монографија. Објавио је велики број научних радова од којих 15 у истакнутим међународним часописима на SCI листи, преко 80 радова међународног, националног нивоа, саопштења на међународним и домаћим научним конференцијама
Од 1990. до 2000. године био је продекан за наставу а касније и продекан за сарадњу са привредом на Грађевинском факултету у Суботици, а од 2000. до 2002. године декан Грађевинског факултета у Суботици. Од 2006. до 2021. године био је продекан за инвестиције и сарадњу са привредом на Факултету техничких наука у Новом Саду, а од 2021. до 2023. године декан Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду. Председник Савета Универзитета у Новом Саду био је 2009. до 2015. године. Од 2024. године директор је Научно-технолошког парка „Нови Сад”.

1941, Белa Паланка

На Конструкторском одсеку Архитектонском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1964. године. Последипломске студије је похађао на Грађевинском факултету, у Београду. Докторску тезу одбранио је на Архитектонском факултету у Београду 1987. године. Радио је у Институту за архитектуру и урбанизам Србије као сарадник на пројектовању и прорачуну конструктивних система архитектонских објеката. Од 1968. године ради на Архитектонском факултету у Београду. 1992. године биран је у звање редовног професора ка Катедри за статику конструкција, на предмету Металне и дрвене конструкције. Наставу изводи и на последипломском курсу Пољопривредни објекти, као руководилац курса, и на курсу Конструктивни системи у архитектури као учесник у настави.
Водио је или сарађивао у раду на реализацији више научноистраживачких пројеката из области становања и префабриковане градње архитектонских објеката применом производа дрвне индустрије. Аутор је индустријализованог система под називом Лаки кровни везачи, система за префабриковану монтажну градњу дрвених кровних структура са реализованим патентом. Из те области има преко 300 пројектованих и изведених дрвених кровних конструкција у ширем окружењу и Руској Федерацији.
Своје тезе доказао је кроз више од 50 реализованих конструкција објеката у бетону и челику, 165 идејних и главних пројеката изведених конструкција у технологији лепљеног ламелираног дрвета и кроз више стотина изведених објеката у систему ЛКВ. Аутор је више дела из области пројектовања конструкција у дрвету.

1966, Пожаревац

Дипломирао је на Грађевинском факултету Универзитета у Београду 1993. године. Дипломски рад му је награђен као најбољи дипломски рад у школској 1992/93. години. Током студија био је председник Савеза студената (1988/89) и студент продекан (1989/90). Учесник је првог конгреса Међународног удружења студената грађевине (IACES) у Стокхолму, оснивач и први председник Локалног комитета IACES у Београду. Mагистарску тезу одбранио је 1998. и добио награду из Фонда Вујице Јевђевића за најбољу тезу из области хидротехнике у 1998. години, a докторску дисертацију 2007. године, обе на Грађевинском факултету у Београду.
Наставну активност започиње 1993. године, када је запослен као инжењер сарадник. Године 1994. изабран је за асистента приправника, а 1998. за асистента на предметима Хидротехничке конструкције и Хидротехничке грађевине. За доцента за ужу научну област Хидротехничке конструкције и објекти изабран је 2008, за ванредног професора 2013, а за редовног 2018. године. У периоду од 2015. до 2017. године предавао је на Грађевинском факултету у Подгорици.
У инжењерском раду, од 1997. године, када је постао овлашћени пројектант грађевинских конструкција, бави се различитим аспектима пројектовања, прорачуна, изградње и санације грађевинских конструкција. Учествовао је у изради великог броја пројеката и студија. У научноистраживачкој делатности учествовао је у већем броју научно-истраживачких пројеката и пројеката технолошког развоја. Објављени радови проистекли су из научноистраживачких интересовања, као и из плодне инжењерске активности. Као аутор или коаутор објавио је 5 уџбеника и више од 70 научних и стручних радова, који су публиковани у научним часописима или саопштени на домаћим и међународним конференцијама.
У организационом раду од 2009. до 2012. године био је продекан за наставу, а од 2018. до 2024. године и декан Грађевинског факултета. У истом периоду био је члан Сената Универзитета у Београду и члан Већа групације техничко-технолошких наука.

1940, Средње, Босна и Херцеговина

Докторску дисертацију одбранио на Грађевинском факултету Универзитета у Београду. Био је редовни професор на Универзитета УНИОН у Београду, Факултет за градитељски менаџмент за предмете Планирање у градитељству, Управљање пројектима у градитељству, Поузданост система у градитељству и Тендерске процедуре и уговори у градитељству. Учествовао је у реализацији или руководио реализацијом на многим гради¬тељским пројектима у земљи и иностранству (Замбија, Ангола, Ирак, Кувајт, УАЕ). Научноистраживачким радом бавио се у пракси на пројектима. Нарочито је запажен његов дугогодишњи научноистраживачки рад у области истраживања поузданости техничких система у грађевинарству чији су резултати публиковани и на многим научним и стручнм скуповима и у стручној литератури. Резултати тог рада коришћени су и у пракси приликом планирања реализације грађе¬винских пројеката. Ништа мање није значајан ни његов научноистраживачки рад у области идентификације ризика у грађевинарству, са посебним нагласком на ризик реа¬лизације рокова динамичког плана грађевинског пројекта. Као члан Републичке комисије за ревизију капиталних објеката, учество¬вао је као координатор или известилац на преко 50 капиталних објеката. Аутор је двадесетак књига и више од 60 стручних и научних радова у области орга¬низације и технологије и управљања и руковођења пројектима у градитељству. Рецензент је више познатих монографија и стручних и научних чланака у часописима, а био је члан многих комисија за одбрану дипломских, магистар¬ских и докторских радова.

1946, Кикинда

Грађевински факултет – Одсек за геодезију завршио је 1969. године у Бео­граду, последипломске студије 1980. год, а докторску дисертацију од­бранио на Грађевинском факултету у Београду, јула 1984. године. Од октобра 1988. године биран је у звање доцента, од 1998. године у звање ванредног професора, а 2005. године за редовног професора на Гра­ђевинском факултету Универзитета у Београду. Кретање у служби: 1971-1988. Завод за фотограметрију Београд руководилац Рачу­нског центра, технички директор и генерални дире­ктор; 1995-2000. Мини­старство грађевина РС, Републички завод за про­сторно планирање и урбанизам, пом. министра и директор Завода; 1998.- 1998. Грађевинско предузеће „Труд­беник”, Београд, као генерални директор, Београд; 2001-2012. Универзитет у Подго­рици, Студијски програм гео­дезија, председник Матичне комисије и гостујући професор; 2007-2014. Универзитет у Бањој Луци, Архитектонско-грађевинско-геодетски факу­лтет, гостујући професор; 1988-2011. Грађевински факултет Бео­град – про­фесор.

Објавио 55 научних и стручних радова у земљи и иностранству. Руководио израдом преко 60 великих пројеката и студија. Учествовао у извођењу 72 комасације у Централној Србији, Војводини, Косо­ву и Метохији (250000 хектара); 55 пројеката из области државног премера и катастра, основне државне карте, катастра подземних водова и објеката, инже­њерске геодезије и фотограметрије на подручју Србије, Црне Горе и БиХ. Објавио 43 рада у домаћим часописима, публикацијама и на научно-стручним скуповима у земљи. Објавио 12 радова у међународним часо­писима, публи­каци­јама и на научно-стручним скуповима у иностранству. Објавио (као аутор и коаутор) 3 монографије, три универзитетска уџбеника и 8 скрипти и при­руч­ника. Добитник је Плакете за изузетан допринос развоју геодетске струке у Србији, додељеној поводом 170 година геодетске делатности и 60 година рада Репу­бли­чког геодетског завода.

1947, Крушевац

Дипломирао је 1972. године на Грађевинском факултету у Бео­гра­ду а магистрирао 1979. године. Крајем 1979. године одлази у Француску у Наци­онални политехнички институт у Греноблу, где је 1982. године одбранио док­торску дисертацију. Научно-истраживачку каријеру започео је 1974. године у Институту за во­допривреду “Јарослав Черни”, где је наставио да ради и по повратку са спе­цијализације у Француској. Звање научног сарадника стекао је 1986. године, а звање вишег научног сарадника 1991. године. Био је активан у многим уп­ра­вним и стручним телима Института за водопривреду ’’Јарослав Черни’’ (члан Управног одбора, председник Савета и председник Научног већа). Своју наставну активност почиње 1990. године, ангажовањем на Гра­ђе­винском факултету у Суботици, Крајем 1993. године прелази на Пољопри­вре­дни факултет у Земуну, где је предавао предмете Хидраулика и Хидроло­гија. У звање ванредног професора изабран је 1996. године, а у звање Редо­вног професора изабран је 2002. године. Био је шеф је Катедре за наво­дња­вање, одводњавање и конзервацију земљишта и заменик директора Ин­ститута за мелиорације земљишта до пензионисања 2012. године.
Значајан део његове истраживачке и стручне каријере је везан за про­бле­ме ерозије морских обала и изналажење могу­ћности њихове заштите. Руко­водио је израдом око 70 студија и пројеката од којих би требало истаћи хидра­уличке моделске студије за хидротехничке об­јекте брана Бадуш 1 и 2, бродске преводнице бр. 1 у Ираку. Од пројеката у об­ласти поморске хидра­улике тре­бало би истаћи Идејни и Главни пројекат марине у ували Перазића До и Идејни пројекат марине у Будви. Објавио је око 60 радова у међународним и домаћим часописима, као и на домаћим и иностраним научним и стручним скуповима. Учествовао је у реализацији два међународна и десетак домаћих науч­них пројеката.

1942, Ражањ

1960. године уписао Грађевински факултет у Београду, где je дипломирао 1964. године. После постдипломских студија, докторат je радио у Француској, на Уни­верзитету у Греноблу, где je одбранио дисертацију 1972. године.

После завршених студија на Грађевинском факултету у Београду, запо­слио се 1965. године у Институту за водопривреду „Јарослав Черни“, где je био у звањима истраживач и научни сарадник. 1978. године je прешао на Шумарски факултет у Београду,у звању ванредног професора, на предмету Хидраулика и хидрологија. У пензију je отишао 2007. године, као редовни професор. Најважнија друштвена функција му је била у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, у периоду од 2001 – 2003. године, када је био помоћник министра за Сектор водопривреде.

У току радне каријере, објавио 106 научно – стручних радова. Поред научног и наставног рада, радио је и на студијама и пројектима у области уређења водотока. У оквиру израђених 38 студија и пројеката, могу се издвојити следеће: Студије уређења Дунава, Саве и Дрине; Генералне проје­кте уређења Велике, Јужне и Западне Мораве; Главне пројекте регулације Ре­саве и Добраве. Изведени су пројекти регулације Ресаве и Добраве и бране и акумулације „Каменица“. У радној каријери је објавио 79 радова у домаћим часописима и на научно – стручним скуповима у земљи, као и 27 радова у међународним часопсима и на научно – стручним скуповима у иностранству. Поред тога, објавио је и 5 научних и стручних монографија, као и један уџбеник. Од друштвених признања може се издвојити награда „Матија Бан“ 2001. године.

1944, Рибник, Република Српска

Дипломирао је на Грађевинском факултету Униварзитета у Београду, конструктивни смер. Радио је у више грађевинских фирми у Новом Саду на пословима одговорног пројектанта, а 1990. године је основао сопствено предузеће за пројектовање и инжењеринг у грађевинарству „Сигма инжењеринг”, са којим је реализовао преко 800 пројеката за најразличитије објекте и намене: стамбене зграде, хотеле, мотеле, спортске хале и фискултурне сале, управне зграде, лабораторије.
Од пројеката конструкције које је урадио издвајају се између осталог они за хотел „Оморика” на Тари, фабрику намештаја „Удиш” Урошевац, Центар за снабдевање активних војних лица „Батајница”, фабрику ПВЦ подова „Синтелон” Бачка Паланка, монтажне објекте у Либији, фабрику стакла „Алба” у Новом Саду, фабрику минералне воде „Минаква" и др. Систематизовао је, усавршио и прилагодио нашим технолошким условима извођења челични кровни носач, система трозглобног лука за затегом.
Разрадио је и у неколико објеката реализовао монтажне армиране бетонске силосе мањег капацитета. Први у Југославији пројектовао и реализовао колске ваге за камионе и шлепере носивости до 60 т, али у арм. бетонској конструкцији и др.

1944, Београд

Дипломирао је на конструктивном одсеку Грађевинског факултета у Београду 1969 године. На истом факултету је магистрирао 1980 године, а 1984 године је докторирао на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду. Од 1970. до 1974. радио је у Институту за испитивање материјала Србије (ИМС) у Центру за пројектовање конструкција.
Године 1974. прелази на Рударско-геолошки факултет у Београду где је изабран за асистента-приправника за предмет Геостатички прорачуни. За асистента је изабран 1981. за доцента 1985., за ванредног професора 1990., а за редовног професора за предмете Геостатички прорачуни и Фундирање изабран је на Рударско-геолошком факултету 1995. године. Од 2001 године на Грађевинском факултету у Београду одржавао је наставу из предмета Геотехника саобраћајница. У периоуд од 2002. до 2009 године био је шеф катедре за геотехнику на Рударско-геолошком факултету, када је отишао у пензију.
Област његовог научног истраживања је геотехничко инжењерство, односно геостатички прорачуни, фундирање и геотехника саобраћајница. Објавио је више од 150 научних радова на домаћим и међународним симпозијумима и конгресима као и у часописима. Осим тога, био је учесник/руководилац већег броја научно-истраживачких пројеката које је финансирало Министарство за науку и образовање Србије. Аутор је монографије „Напонско-деформацијска анализа тла применом методе коначних елемената“ и универзитетског уџбеника „Геостатички прорачуни“.
Упоредо са научно-истраживачким радом активно се бавио и стручним радом и учествовао је у изради више од 200 студија, пројеката и техничких контрола. Као експерта за геотехнику ангажовале су га бројне домаће и иностране фирме. Био је председник Друштва за механику тла и фундирање Србије, а сада је потпредседник Савеза грађевинских инжењера Србије. Добитник је више награда и признања.

1940, Дечане

Дипломирао је на Грађевинском факултету у Београду 1963. године, магистрирао је на Грађевинском факултету у Загребу 1974. године, а докторирао на Грађевинском факултету у Београду 1983. године. Од 1963. до 1972. године радио је на пројектовању, надзору и извођењу радова у предузећу „Пут“ и као асистент на ВТШ и Техничком факултету у Приштини. Од 1972. године ради као водећи пројектант у Стамбеном предузећу и „Урбису" у Новом Саду. Пројектује и реализује више објеката од различитих материјала. Упоредо с тим, од јануара 1974. године у Центру Грађевинског факултета у Београду и Факултету техничких наука у Новом Саду асистент је на Статици конструкција, све до избора за доцента и преласка на ФТН почетком 1980. године. За ванредног професора изабран је 1984, а за редовног 1988. године, за област Бетонске конструкције. Године 2008. изабран је за професора емеритуса Универзитета у Новом Саду. Од почетка 1982. до краја 2006. године, са прекидом од 4 године, руководио је Грађевинским, а шест година и Архитектонско-грађевинским одсеком. Декан ФТН у Новом Саду био је у периоду 1986 - 1988. године.
Руководио је израдом пет тема, три потпројекта и 13 пројеката из основних и технолошко-развојних истраживања. Вредне резултате постигао је у теорији конструкција, земљотресном инжењерству, БК, фундирању, испитивању процени стања и интервенцијама на објектима. Пројектант је санација конструкција зграда Одмаралишта „Нафтагаса" у Бечићима, Силоса у Куманову-Македонија, више цркви, моста преко Врбаса у Бањој Луци. Коаутор је патента за обезбеђење оштећених АБ конструкција подупирањем, применом косника и преднапрегнутих затега. Пројектант је конструкције за мноштво објеката, међу којима су: Српско народно позориште у Новом Саду, Новосадска банка, Споменик шарпланинском борцу. Аутор је бројни научнмих и стручних радова, уредник часописа и више књига публикованих на српском и енглеском језику. Носилац бројних награда и признања. У претходном мандату био је председник Инжењерске академије.

1959, Београд

Дипломирао је на Грађевинском факултету у Београду, Одсек за конструкције, 1983. Магистрирао је 1990. а докторирао 1992. Др Ненад Шушић запослио се 1984. у "Минел-Електроградња-Пројектни биро", а од 1988. до данас ради у Институту за испитивање материјала ИМС на како научноистраживачким и развојним пројектима, тако и на решавању практичних проблема из области механике тла, фундирања објеката, изналажења узрока и санације клизишта, као и проблемима испитивања и носивости шипова. У вези са овим учествовао је у изради више од 350 стручних пројеката.

Паралелно са признатим стручним радом др Шушић се успешно бави и научно-истраживачким радом о чему сведоче његови научни радови и научна звања: звање истраживач-сарадник 1990.; научно звање научни сарадник 1992.; научно звање виши научни сарадник 1997.; научно звање научни саветник 2003. Од 2007. је члан Матичног научног одбора за саобраћај, урбанизам и грађевинарство Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Од 1996. па све до данас учествује као члан или руководилац у реализацији 5 научноистраживачких пројеката из области грађевинарства-геотехнике. Аутор или коаутор је: 19 радова објављених у међународним часописима; 105 радова објављених на међународним скуповима; 40 радова објављених у националним часописима и на скуповима; 3 техничка решења; 3 патента и ауторска дела; 1 збирке задатака из фундирања.

Од 1993. ради на Високој пословној техничкој школи струковних студија - Грађевински одсек у Ужицу као професор за 2 предмета. Школске 2012/2013. године био је професор на Државном универзитету у Новом Пазару, Департман за Техничке науке. Био је члан комисија при одбрани 3 (три) магистарске тезе и 5 (пет) доктората. Поред научно-стручног рада др Ненад Шушић са бави и иновацијама. За патенте који су признати 2007. 2013. и 2018. добио је 10 међународних и 7 националних признања из области проналазаштва.

Др Шушић је члан више међународних удружења као што су: International Society for Soil Mechanics and Geotechnical Engineering (ISSMGE), International Association of Engineering Geology (IAEG). Од 2011. члан је управног одбора Друштво за Испитивање и Истраживање Материјала и Конструкција (ДИМК-а), а од 2015. председник Српско друштво за механику тла и геотехничко инжењерство (СДМТГЕ) и генерални секретар Савеза инжењера Србије. Члан је Научног већа Института за испитивање материјала од 1993., а заменик председника Научног већа од 1997. до данас. Научна и стручна биографија др Ненада Шушића је увршћена у књизи "International Who's Who of Intellectuals", Thirteenth edition, pp 741, 1999., у издању International Biographical Centre Cambridge, England.

1967, Косјерић

На Архитектонском факултету Универзитета у Београду дипломирао 1994. године. Потом, на истом факултету, одбранио Магистарску тезу 2006. (Магистар техничких наука), и Докторску дисертацију 2013. године (Доктор техничких наука из области архитектуре и урбанизма). Звање Научног сарадника стекао 2014. године при Етнографком иниституту САНУ. Стручни испит за овлашћеног архитекту положио 1998. године, а 2003. године Лиценцу одговорног пројектанта; Лиценцу одговорног урбанисте и Лиценцу одговорног извођача радова, при Инжењерској комори Републике Србије. Добитник је Награде за архитектуру на 20. Салону архитектуре Новог Сада 1991. године (коаутор), Повељу за пројекат „Борба“ 1992. године (коаутор), и више награда и откупа на урбанистичким и архитектонским конкурсима у Југославији и Србији.У области урбанистичког планирања и пројектовања, у својству одговорног урбанисте, изадио велики број Регулационих планова, Планова детаљне регулације, Урбанистичких пројеката за изградњу, Програм за просторне планове општина, итд. У области архитектонског пројектовања пројектовао, у својству одговорног пројектанта, велики број пројеката за вишепородичне стамбене зграде, планинске туристичке комплексе и зграде, индустријске објекте и погоне, велике тржне центре, пољопривредне објекте, пројекте реконструкције објеката, итд. У области научних публикација до сада публиковао: 13 поглавља у међународном књигама, 14 радова категорије М24, 28 радова М51, 16 радова М52, 25 радова М53, 22 рада М33, и три књиге. У својству коедитора уредио две књиге у издању међународних издавача и универзитета.Предавао у звању Assistant professor на: Faculty of Architecture, American University, Girne, Cyprus; Faculty of Architecture, Eastern Mediterranean University, Famagusta, Cyprus; (гостујући професор) Faculty of Architecture, German University in Cairo, Egypt. Тренуто предаје на College of Engineering, Department of Architecture Engineering, Dhofar Unversity, Salalah, Sultanate of Oman.

1969, Бечеј

Дипломирани је инжењер архитектуре, ванредни професор на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Своје истраживање фокусира на иновативне омотаче зграда користећи компоненте зеленог зида. Након завршених студија на Универзитету у Београду, Архитектонском факултету (1997), магистрирао на Архитектонском факултету у Београду (2010), где је и докторирао (2016). Запослен је у звању ванредног професора на Департману за архитектонске технологије.У оквиру програма стручног усавршавања боравио је на Архитектонском факултету La Défense u Parizu (1992), Architecture Faculty – UFRGS (Federal University of Rio Grande do Sul – Brazil) at PROPAR (Architectural Research Post-Graduation Program) prof. Lucia Mascaro (1996), Universität Stuttgart, Fakultät 1 Architektür und Stadtplanüng, Institut für Baukonstruktion prof. Stefan Behling (2007).
Паралелно са педагошким ангажовањем, бави се стручним радом у областима архитектуре и урбаног дизајна, као један од аутора или члан различитих тимова. Аутор је више поглавља у међународним и домаћим монографијама, научних радова у међународним часописима и зборницима међународних и националних конференција. Добитник је годишње награде Привредне коморе Београда за најбољу докторску дисертацију и награде Привредне коморе Београда за најбоље проналаске, дизајнерска решења и техничка побољшања. Добитник је међународних награда и признања за нау¬чну и иновациону делатност, Award Gold Medal XIV International Salon of Inventions and New Technologies „New Time“ Sevastopol, Russian Federation (2018), Award Gold Medal with Nikola Tesla,s Face and Awarded Cup of Sevastopol Regional Organization of Russian Society of Inventors and Rationalizerѕ из области проналазака
Члан је Научног већа међународног научног часописа Space & FORM, Scientific journal of Polish Academy of Sciences and West Pomeranian University of Technology и члан Уређивачког одбора националног часописа Техника. Члан Научног одбора више међународних конференција. Учествује на конкурсима за архитектуру и архитектуру-урбанизам и представља своје радове на групним изложбама у земљи и иностранству. Добитник награде на 21. Салону архитектуре у Београду. Учесник је међународних изложби иноваторства и проналазаштва.

1939, Цетиње, Црна Гора

Дипломирао је на конструктивном смјеру Грађевинског факултета у Београду 1963. године. Као грађевински инжењер ради на пројектовању, изградњи, техничкој контроли и стручном надзору сложених и специфичних грађевинских објеката. На пројектовању ради као водећи и/или одговoрни пројектант, руководилац јединице за инжењерско пројектовање и В.Д. директора Републичког завода за урбанизам и пројектовање.
Као одговорни пројектант радио је на више од 40 мостова од којих се издвајају: мостови „Баћ 2” на магистралном путу Рожаје-Шпиљани, мост на магисталном путу Андијевица-Мурино, мост преко реке Зете у Никшићу на магистралном путу Никшић-Требиње, те санација Царевог моста у Никшићу. Пројектовао 10 индустријских објеката и значајан број објеката високоградње – стамбени објекти, хотели, спортске дворане, школе, резиденције, дечије установе, банке и др. 
У оквиру послова одговорног надзорног органа издвајају се Фабрика глинице у оквиру КАП-а са претоварним објектима у Луци Бар, Ковачница у оквиру КАП-а, мост преко реке Таре у мјесту Ђурђевића Тара и мост „Грло” преко реке Мораче. Објавио је више стручних радова у домаћим часописима и зборницима радова на конгресима и савјетовањима струковних организација. Награђен је медаљом рада за изградњу Комбината алуминијума у Подгорици.

...

Професор Универзитета у Единбургу, Велика Британија, познати и признати стручњак и истраживач у широкој области грађевинског конструктерства, са посебно израженим интересовањем и резултатима у области недеструктивних испитивања конструкција грађевинских објеката различитих намена, тј. веома широког спектра, водећи истраживач и обрађивач мноштва пројеката.
Организатор је више интернационалних конференција и председник научних саветодавних комитета тих конференција. Организовао је конференције посвећене тунелима и фундирању (Railway Enginerring Conference), као и у свету познате и конференције STRUCTURAL FAULTS AND REPAIR – Extending the Life of Bridges, Concrete+Composites, Buildings, Masonry+Civil Structures. Директор је Института за истраживања у инжењерству Единбуршког универзитета. Објавио је више од две стотине научних радова, био састављач експертиза на многим објектима и ревидент. Члан је Краљевске инжењерске академије (FREng Fellow of the Royal Academy of Engineering) и других значајних институција.

1933, Сански Мост, Босна и Херцеговина

На Геодетском одсеку Архитеконско-грађевинско-геодетског факултета у Загребу дипломирао је 1961. године, а магистрирао 1978. године на Геодетском факултету у Загребу. Докторирао је 1990. године на Грађевинском факултету у Сарајеву. Технички је директор Института за грађевинарство ИГ Бања Лука. Радио је у Геодетском заводу у Сарајеву и у Геодетској-техничкој школи у Сарајеву. 
Био је директор Републичке геодетске управе Сарајево, Геодетског завода у Сарајеву, председник Комисије за оснивање Геодетског одсека Грађевинског факултета у Сарајеву. Од 1961. до 1965. године радио је као асистент на Вишој геодетској школи у Сарајеву, а од 1976. године ангажован је на Грађевинском факултету као предавач, где је 1987. године биран за доцента. Око дванаест година је био члан Комитета за просторно планирање и заштиту човјекове околине БиХ. Од јула 1992. до децембра 1992. године био је представник Републике Српске у УНПРОФОР-у Сарајеву, а од јануара 1993. августа 1994. године био је председник Владе Републике Српске.
Обављао је више значајних јавних и друштвених функција. Као експерт учествовао је на мировним преговорима у Дејтону 1995.године. Више година био је члан Комисије за разграничење БиХ, где је и данас ангажован као савјетник. Најважнији допринос у струци и науци дао је на премеру око три и по милиона хектара земљишта, 70.000 ха комасације, обезбеђење карте 1 : 25 000 у БиХ, те бројним другим радовима из области катастра комуналних уређаја, инжењерске геодезије и др. Учествовао је у више стручних међународних пројеката. За свој рад примио је више захвалница, плакета, повеља, награда и четири одликовања.

1932, Kisselevo, Бугарска

Јачко Иванов је редовни професор Европског политехничког универзитета у Пернику Бугарска и руководилац Департмана за грађевинарство. Дипломиро је 1957. године на Универзитету у Одеси Грађевински факултет. Године 1970 стиче знање доктора наука. Редовни је члан Бугарске академије наука. Аутор је преко 280 научних радова. Руководио је и учествовао у више од 60 научних пројеката. Члан је редакционих одбора четири интернационална и четири национална часописа. Више година је активни члан Редакционог одбора часописа Грађевински материјали и конструкције, који публикује Друштво за истраживање материјала и конструкција Србије.

1945, Lom, Бугарска

Дипломирао је на Грађевинском факултету у Брну Чехословачка, где је одбранио и магистратуру 1975. године. Звање доктора наука стекао је на истом Факултету 1980. године. Од 1969. до 1971. године радио је на пројектовању и производњи челичних конструкција у Kralovopolske Strojirny у Брну. По повратку у Бугарску, од 1971. до 1974. године, радио је у "Металстрој" у Софији као пројектант челичних конструкција. Од 1974. до 1981 године био је запослен као пројектант у "Knipitis Pss", а од 1981. до 1999. године у "Knipiat-glavproekt". Од 1999. године ради на Факултету за архитектуру и конструкције у Софији. Продекан Факултета био је од 2000. до 2001. године, док је од 2000. до 2017. године био шеф Катедре за теорију конструкција. Током 30 година професионалног рада бавио се пројектовањем челичних, бетонских, композитних конструкција, мостова са ортотропним коловозним плочама и др. Аутор је 285 научних радова од којих је 150 објављено у међународним часописима и зборницима радова. Био је члан научних одбора више међународних конференција. Добитник више признања.

1945, Thessaloniki, Грчка

Астериос Лиолиос је редовни професор Универзитета Democritus University of Thrace у Xanthi. Дипломирао је 1968. године на Аристотеловом универзитету у Солуну, а докторирао 1977. године на истом Универзитету. Дипломирао је и на Економском факултету Универзитета Македоније у Солуну 1979. године. Од 1970. до 1972. године радио је у Министарству за јавне радове, а од 1972. до 1987. године на Аристотеловом универзитету у Солуну као асистент и доцент на Катедри за техничку механику. Од 1987. до 2012. године био је професор и директор Института за конструктивну механику и земљотресно инжењерство. Од 2004. до 2010. године био је потпредседник и члан Борда директора EGNATIA ODOS компаније, која је била одговорна за изградњу аутопута у северној Грчкој. У професионалној каријери бавио се пројектовањем и надзором над изградњом објеката различитих намена стамбених зграда, школа, хала, спортских дворана, индустријских постројења. Аутор је великог броја научних радова, члан уређивачких одбора више међународних часописа.