ОДЕЉЕЊЕ ЗА ТЕХНОЛОГИЈУ И МЕТАЛУРГИЈУ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ

1946, Нови Сад

Технолошко-металуршки факултет у Београду завршио је 1969. магистрирао 1977, а докторирао 1982. на Технолошко-мета¬луршком факултету у Београду из проблематике произ-водње полиетилена ниске густине. Радио је у „ХИП-Петрохемији“ од 1971. до 2007. У периоду 1971–1974. радио је у Сектору за развој и инжењеринг , а од 1974. до 1991. у фабрици „Полиетилен ниске густине“ и то као инжењер производње, помоћник руководиоца за производњу, помоћник директора и директор фабрике. У периоду 1991–2005. обављао је дужност директора Сектора Развој целокупног комплекса „ХИП-Петрохемије“, а од јесени 2006. до лета 2007. обављао је дужност руководиоца Службе за унапређење производње. Од 1985. до 2007. радио је и као хонорарни професор на Вишој политехничкој школи у Београду. Од 1. 7. 2007. запослен је у сталном радном односу као професор на Београдској Политехници – Високој школи струковних студија за предмет Производња и прерада полимера. До свог пензионисања 2013, поред наставне активности, био је и координатор за цео одсек Полимери на основним и специјалистичким студијама и објавио је неколико књига и скрипти из прераде пластичних маса. У погледу научних академских звања, изабран је за научног сарадника 1985, а за вишег научног сарадника на Технолошко-металуршком факултету у Београду 1991.

Богдановић је досад објавио преко 100 стручних и научних радова у водећим иностраним и домаћим часописима, а учесник је бројних симпозијума и конгреса у земљи и иностранству из проблематике хемијског инжењерства и полимера. Учесник је више пројеката са најзначајнијим домаћим фирмама из области производње и прераде полимера и аутор је неколико монографија из ових области. Више деценија активан је у домаћим стручним органи-за¬цијама из области полимерне струке ( председник Друштва инжењера плас¬тичара и гумара – ИПГ, директор ПУ „Јуплас“) , а био је главни и одговорни уредник часописа Пластика и гума у периоду 1985-1996, а касније (у периоду 1997-2017) јединог стручног часописа из области полимера „Свет полимера“. За свој досадашњи рад предлаган је за Октобарску награду Панчева и Октобарску награду коју додељује Привредна комора Београда у 1982. Указом Председништва СФРЈ од 31. 12. 1984. одликован је Орденом рада са сребрним венцем за заслуге у дотадашњем стручном и научноистраживачком раду. Објавио је енглеско-српски речник ињекционог пресовања и компаундирања 2016. године, а четворојезични енглеско-српско-француско-немачки из ове области 2018. године.

1952, Кикинда

Технолошко-металуршки факултет у Београду завршио је 1976. године. Магистарски рад је одбранио 1979, а докторску дисертацију 1984. године на истом факултету. Радио је у фабрици ИЛР у Железнику, Фабрици одливака Београд, а потом у Институту за технологију нуклеарних и других минералних сировина у Београду. Био је руководилац Лабораторије за прераду метала, заменик директора НИР Института за металургију и технологију, руководилац Сектора за металургију и хемијско инжењерство, а од 2008. године је директор Института за технологију нуклеарних и других минералних сировина, Београд.
На Техничком факултету у Бору, изабран је за редовног професора 1995. године. Експерт је Савезног министарства за науку, технологију и развој. Од заснивања радног односа у ИТНМС бави се научноистраживачким радом, фундаменталним, примењеним и развојним истраживањима у области прераде метала и легура у течном стању, затим развијањем и освајањем нових технологија израде висококвалитетних сировина и материјала и усавршавању еколошких технологија за ефикаснију заштиту животне средине са аспекта рециклирања отпадног материјала и секундарних сировина. Такође се бави израдом пројеката, идејних решења и физибилити студија за нове технолошке процесе и производе, као и усавршавањем постојећих технологија у црној и обојеној металургији.
Аутор је више књига и монографија, прегледних чланка односно радова по позиву, преко деведесет радова објављених у међународним и националним часописима, стотину радова на међународним и домаћим скуповима и др.

1949, Плужине, Црна Гора

Природно-математички факултет, смер Физичка хемија, завршио је 1972. године у Београду. Докторску тезу је одбранио 1984. у Центру за мултидисплинарне студије Универзитета у Београду. Радио је као научни и виши научни сарадник на Металуршком институту у Зеници, а затим као доцент и ванредни професор на Металуршком и Машинском факултету у Зеници. Каријеру наставља у ИТМС, Београд, у звању вишег научног сарадника и научног саветника, а затим у Техничком институту САНУ. У Институту нуклеарних наука Винча, у Београду запослен је од 2005. године. Истовремено ради и као професор на Факултету примењених уметности за Примењену хемију и Конзерваторска испитивања и материјале.
Учесник је и регионални координатор на пројектима изврсности у оквиру европског ФП6 програма у области регенеративне медицине и имплантологије. Рецензент је бројних пројеката у области основних и технолошких истраживања у различитим областима материјала Министарства за науку Србије, као и бројних часописа у области наноматеријала и нанотехнологија. Има објављено око 120 радова и саопштења. Аутор и коаутор је бројних технолошких решења и техничких иновација, посебно у области високог ватросталства за примену у области црне металургије, цементне индустрије и у термоелектранама, затим у области високих технологија у производњи дијамантских алата. Његова истраживања на пољу регенеративне медицине концентрисана су на скафолде, примене суперпарамгнетика, фуларена и карбонских наноцеви у терапији канцера.

1969, Београд

Дипломирала је на Мета­луршком одсеку Техничког факултета у Бору, Универзитета у Београду 1993. године. Инжењер волонтер на Техничком факултету Бор 1993. године, а од 1993-1994. године инжењер приправник у Институту за бакар Бор. Млађи стру­чни сарадник у Институту за бакар Бор од 1994. до 1997. године. Одбранила је магистарску тезу 1996. године под називом „Упоредна DTA и TD анализа легура на бази бакра које памте облик“. Истраживач сарадник у Институту за бакар Бор у периоду 1997-2000. године. На Универзитету у Београду, Технички факултет Бор 1999. године одбранила је докторску дисертацију под називом „Термо­динамичка анализа тернарног система Ga-Ge-Sb“ и промовисана је као најмлађи доктор техничких наука на Београдском универзитету 2000. године. На основу одлуке Комисије за стицање научних звања Министарства за науку и технологију Репу­блике Србије стекла је звање научни сарадник 2000. године. Предавач на Тех­ничком факултету у Бору, школске 2000-2001. године на предмету Теорија металуршких процеса. На основу одлуке Комисије за стицање научних звања Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије стекла је звање научни саветник 2009. године за област техничко-технолошке науке, грана науке: материјали и хемијске технологије. Помоћник директора Инсти­тута за науку и кадрове од 2002. године.Ангажована на докторским студијама на Техничком факултету у Бору на предметима: Менаџмент знањем и Технологија и иновације. 14 студија и пројеката за индустрију, од тога на 6 као руководилац. Има 39 радова штампаних у часописима међународног значаја, на SCI листи, 41 рад штампан у часописима националног значаја, 102 рада саопштенa на скуповима међународног значаја, 105 радова саопштених на скуповима националног значаја, 2 предавања по позиву на скуповима националног значаја, 1 пленарно предавање на скупу међународног значаја и 14 техничких решења.

1952, Александровац

Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду завршио је 1976. године. Магистрирао је 1979. године из области електрокатализе, а 1994. одбранио докторску дисертацију на Катедри за физичку хемију и електрохемију истог факултета. Радио је у Институту за електрохемију, Београд и у ВЗ „Мома Станојловић'' Батајница као руководилац површинске заштите, до преласка у Институт за испитивање материјала Србије 1995. године, где је обављао разне дужности – од руководиоца Центра за хидроизолацију, до помоћника генералног директора.
Редовни је професор на Пољопривредном факултету, Универзитета у Београду. Од 2007. до 2009. године био је продекан за науку Пољопривредног факултета. Научноистраживачки рад започео је на постдипломским студијама. У ВЗ ''Мома Станојловић'' развијао је нове поступке за површинску заштиту материјала и побољшање квалитета електрохемијских превлака. У ИМС главна интересовања његовог научног рада била су области електрохемијског добијања органских једињења и области корозије и заштите материјала. Урадио је, велики број пројеката из области заштите од корозије. Дао значајан допринос развоју педагошког, научног и стручног рада. Аутор је монографије националног значаја, бројних стручних и научних радова, организатор стручно научних скупова. Актуелни је председник Савеза инжењера и техничара Србије.
Добитних је бројних признања: Октобарска награда града Београда за најбољи дипломски рад, награда Привредне коморе за најбољи магистарски и докторски рад, награде Института ИМС за научноистраживачки рад и др.

1951, Београд

Дипломирао је на Технолошко-металуршком факултету у Београду, магистрирао у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду, а докторирао је 2006. на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду на Инжењерству заштите животне средине.
У ИМС радио је двадесет година, напредујући од истраживача до помоћника генералног директора. Након тога прелази у Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина, па у компанију „Галеника – Фитофарамација а.д.“ на радно место заменика генералног директора. Тренутно запослен у Електропривреди Србије, Дирекција за стратегију и инвестиције.
Главна област научно-стручних активности су истраживања и испитивања у области неорганских материјала (цемент, креч, гипс, малтер), прераде и примене секундарних сировина и отпадних материјала, заштите животне средине и др. Од 2008. године је UNIDO национални експерт за чистију производњу. Урадио је 52 национална - међународна истраживачко-развојна пројекта и 34 истраживачко-развојна пројекта за разне компаније. Објавио је бројне монографија стручне и научне радове и учествовао je у организовању и реализацији више десетина научно-стручних скупова националног и међународног значаја.

1957, Никшић, Црна Гора

Дипломирао је на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду 1980, на коме је на Катедри за прераду метала у течном стању завршио постдипломске студије и одбранио магистарску тезу 1982, а докторску дисертацију 2003 на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. По завршетку студија радио је у радној организацији Београд ливница санитарног, машинског и легираног сивог лива, затим у "Икарусу" на радном месту главног инжењера за развој технологије заваривања и лемљења, Ваздухопловном заводу "Мома Станојловић" на радном месту начелника Одељења плазме у Сектору истраживања и развоја, Институту за микроталасну технику и електронику ИМТЕЛ-комуникације а.д. и Иновационом центру Технолошко-металуршког факултета у Београду, у звању научни саветник-редовни професор. Реализовао је велики број пројеката из војног програма, који се односе на заштиту делова турбомлазних мотора применом плазма спреј технологија. За цивилни сектор, у металопрерађивачкој и процесној индустрији, развио је више нових решења која се примењују у пракси, као и у области истраживачког развоја биомедицинских материјала на бази керамике и метала у ортопедској хирургији, за заштиту делова импланата кука и вештачких колена. За постигнуте резултате добио је диплому "Михаило Пупин" 1991. године на Међународном сајму технике у Београду. У области истраживачког развоја и пројектовања нове експерименталне опреме и технолошке линије намењене за производњу додатних материјала за заваривање и специјалних електрода. освојио је Златну медаљу са ликом Николе Тесле на Међународној изложби "Проналазаштво-Београд 2013". Публиковао је 134 библиографске јединице, од тога 2 монографије истакнутог националног значаја, 1 поглавље у монографији међународног значаја, 121 научни и стручни рад, 12 техничких решења, 1 ауторска изложба са каталогом уз научну рецензију. Истакао се као први аутор у високом проценту 55% од 134 библиографске јединице.

1940, Бајинa Баштa

Технолошко-металуршки факултет у Београду завршио је 1964. године. Докторирао је из области хемијског инжењерства 1978, а звање научни саветник стекао је 1994. године. Био је професор на Рударско-металуршком факултету у Косовској Митровици, Универзитета у Приштини. У првој трећини свог дугогодишњег рада, радио је у производним организацијама: Фабрици шећера у Пећи, у комбинату „Трепча“ у Косовској Митровици као директор Топионице и Рафинерије олова и директор инвестиција Металургије олова „Трепча“, Инжењеринг предузећу „Прогрес Инвест“ Београд. Последњих петнаестак година ради на пословима научно-истраживачке делатности - Институт „Кирило Савић“, ИХТМ и на факултету.
Руководио је са више научноистраживачких пројеката републичког и савезног значаја, са више инвестиционо-развојних пројеката на изградњи индустријских објеката и пројектовао је више металуршких и индустријских објеката и из области обојене металургије и заштите животне средине. Изабран је за експерта Савезног министарства за науку и развој за обојену металургију и екологију. Био је члан Експерт групе Владе Србије за развој привреде Србије, за Стратегију развоја Србије до 2010. године и више струковних организација.
Аутор је и коаутор више десетина техничких решења и оригиналних технолошких поступака прераде разних сировина и међупродуката обојених и пратећих метала и производње обојених и племенитих метала, као и 220 радова, пројеката, студија и монографија. Уредник је и коаутор капиталног Хемијско-технолошко-металуршког приручника (2008).
Међу многобројним реализованим техничким решењима у области екстрактивне металургије обојених и племенитих метала, заштите животне средине и посебно заштите ваздуха и неорганске базне технологије треба истаћи рад на модернизацији и побољшању постојећих технолошких процеса и производа, освајању нових технолошких процеса и производа, изградњи нових производних постројења, решавању комплексних, стратешких, металуршких и еколошких проблема као и проблема процесног инжењерства. Актуелни је потпредседник Инжењерске академије Србије.

1947, Београд

На Технолошко-металуршком факултету (ТМФ) је дипломирао 1971. године. Магистарску тезу одбранио је 1974. године и докторску дисертацију 1978. године на истом Факултету. За асистента на ТМФ шримњен је1976. године, где је и пензионисан, као редовни професор и шеф Катедре за органску хемијску технологију и полимерно инењерство, 2012. године. Године 1977. започео је сарадњу са Stanford University, Калифорнија, САД, која је трајала до 1986. године. М. Плавшић је, у раду био активан у више научних облати и објавио преко 300 публикација, и 3 обимне књиге о полимерима, посматраним кроз Статистичку механику, Квантну механику, Математичку теорију мрежа и графова, као и своје теорије о феноменима преноса код живих ћелија, своје моделе полимерних мрежа у Технологији пластике и гуме као и у Науци о материјалима, али је и синтетизовао и карактерисао биоматеријале и медицинске импланте на бази поли(лактида), први код нас, и силицијумских пумила у композитима, силиконских бленди и др. Неки од тих радова били су уврштени у 3-5 најцитиранијих радова за дату област. Као члан Комисије за развој ТМФ Плавшић је био један од 3 аутора првог универзитетског програма за смер Наука о материјалима у тадашњој Југославији и првог Одсека за полимерно инжењерство и технологију гуме у тадашњој Југославији., а држао је наставу (или делове курсева, углавном на постдипломским студијама) и на Универзитетима у Новом Саду, Нишу и Крагујевци (углавном бесплатно) као и курсеве у фабрикама у Пироту, Трстенику, Београду, Загребу, итд. Проф. Плавшић је такође учествовао у формирању и раду више научних друштава и часописа: као члан председништва Друштва физикохемичара Србије (ДФХС)-оснивач Секције за физичку хемију макромолекула, члан Управног одбора Српског хемијског друштва (СХД) и председник Секције за полимере - све то више година. Један је од оснивача и члан Председништва, Materials Research Society(MRS-FEMS member-Serbia Div), Int. Conf. YUCOMAT. већ 30 година, као и Int. Conf. of Fundamental and Applied Physical Chemistry (ISPHCH), члан Председништва Југословенског друштва за пластику и гуму, један од оснивача и члан Преседништва Друштва пластичара и гумараца, био је и/или је сада, члан Научних одбора више часописа: Полимер, Пластика и Гума, Хемијска индустрија и рецензент у већем броју часописа.

1957, Неготин

Дипломирао је на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду 1980, на коме на Катедри за аналитичку хемију завршио постдипломске студије и одбранио магистарску тезу 1983, а докторску дисертацију 1986. године. По завршетку студија радио је у ИХП Прахово, a oд 1983. године ради на Пољопривредном факултету у Земуну, Одсек за прехрамбену технологију, где је прошао сва универзитетска звања. Редовни је професор за ужу научну област хемија. Као гостујући професор, предавао је хемију на Шумарском факултету, Универзитета у Београду и на Вишој техничко машинској школи у Земуну.
Објавио је три монографије националног значаја и више монографских радова. У научним часописима је објавио 104 рада, а око 200 радова је презентовао на научним скуповима и стручним скуповима. У оквиру електроаналитичке хемије, бави се конструкцијом и применом нових типова јон-селективних електрода. Носилац је реализованог патента „Бакар-селективна електрода типа прекривена жица”. Друга патентна заштита му је „CD-сат”. Аутор је оригиналне методе за електроаналитичко одређивање олова у бензинима применом оловне јон-селективне електроде, која је резултирала патентном заштитом. У својим радовима бави се и методом волтаметрије, потенциометријске стрипинг анализе, атомско апсорпционом спектрофотометријом. Члан је бројних струковних организација и добитник више признања.

1953, Београд

Технолошко-металуршки факултет, Универзитет у Београду, завршила 1977. године а 1982. године магистрирала на истом факултету. Докторску дисертацију одбранила је 2000. године на Пољопривредном факултату, Универзитет у Београду,на одсеку за агрохемију, и стекла звање доктор биотехничких наука. Научно звање, научни саветник, стекла је 2010. године. Од 1983.-2018. године запослена у Институту за технологију нуклеарних и других минералних сировина у Београду, ИТНМС. Од 2009.године била је помоћник директора за науку а од 2015. -2017. године заменик директора ИТНМСа. Научно усавршавање обавила је у Националном институту за нуклеарну хемију и технологију у Варшави. Руководила је и била члан многих националних тела и комисија. Од стране Министарства за заштиту природних богатстава и животне средине РС, 2003.године, постављена је за члана експертске УНЕП-ове комисије за процену стања животне средине након НАТО агресије у СЦГ. 2012.године - Национални представник у програмима ремедијације животне средине – ИАЕА (Међународна агенција за атомску енергију). Научно и стручно ангажовање посветила је решавању проблема у области заштите од јонизујућег зрачења посебно у оквиру контаминације земљишта и биљака ураном антропогеног порекла, и развоју нових еко-материјала, фиторемедиационих и хибридних технологија. Учествовала је у реализацији великог броја научних и иновационих пројеката које је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС. Од 2011. године је руководилац пројекта у области конверзије отпадне биомасе агро-индустријског порекла хемијском модификацијом, хидротермалном карбонизацијом и умрежавањем са полимерним матриксом у производе нове употребне вредности. Аутор и коауотор је преко 385 научних и стручних радова публикованих у међународним и националним часописима, на конференцијама и симпозијумима међународног и националног значаја, техничких решења, уредник монографија и аутор више поглавља у међународним и националним монографијама.

1947, Београд

Дипломирао је 1971, магистрирао 1978, докторирао 1981. године на Технолошко-металуршком факултету у Београду. У магистарској тези и докторској дисертацији даје ново тумачење полимеризације етилена при високом притиску. Стручно се усавршавао у фабрици USI Europe (Белгија, 1975. и 1978). Остварио научне посете универзитетима у Енглеској (Лидс, Лафборо, Ланкастер, Лондон, 1988), на Малти (1994), у САД (Амхерст и Питсбург, 2000). У периоду 1971-1981. година радио је у ХИП "Петрохемија" (Панчево) на радним местима од инжењера до руководиоца Фабрике "ПЕНГ". Од 1981. до 2012. године био је професор на Технолошком факултету у Новом Саду и предавао следеће предмете: Технологија полимеризационих производа, Прерада пластичних маса, Физичка хемија полимера и Методологија научно-истраживачког рада. Аутор је три уџбеника и три монографије. Ментор је 5 магистарских теза, 8 докторских дисертација и неколико десетина дипломских радова. Био је саветник у фабрикама: ХИПОЛ (Оџаци), ФИМ (Кањижа) и Петрохемијском комплекс у Басри (Ирак). Од 1990. до 1996.године радио је на реструктурирању Нафтагас-ХИП-Југопетрола. Од 1996. до 2005. године је оснива и ради као директор предузећа ПОЛИ (консалтинг и инжењеринг за пластику и гуму). Године 2012. је пензионисан.
Учествовао у 23 научна пројекта. Саопштио је радове на међународним (32) и националним скуповима (156). Објавио је радове у међународним (24) и националним часописима (71), већина је у области инжењерства полимерних материјала, а неколико десетина је из физике и филозофије Руђера Бошковића. Развио је оригинално тумачење надмолекулске организације мономера и њеног утицаја на механизам и кинетику полимеризације и структуру добијених полимера. Био је члан председништва Савеза хемичара и технолога Југославије, члан уредништва часописа "Пластика и гума", уредник часописа "Свет пластике и гуме", председник Школског одбора Хемијске школе у Новом Саду, члан председништва Српског хемијског друштва (СХД), члан председништва Хемијског друштва Војводине (СХД-ХДВ), председник Секције за материјале у СХД-ХДВ, члан уредништва домаћег часописа "Хемијска индустрија", уредник часописа „Градац“ за број 180-181 (2011) посвећен Руђеру Бошковићу. У САНУ, ИС "Петница", АД "Руђер Бошковић", СХД и другим организацијама је одржао око 80 предавања. Сада је члан „Еколошког покрета Нови Сад“ и редовни члан Инжењерске академија Србије од 2023. Награда Привредне коморе Београда за успешну докторску дисертацију (1981); Признање Друштво пластичара и гумараца Хрватске за течај "Полиетилени" (1986) и почасни члан (2010); Заслужни члан СХД-ХДВ због доприноса развоју Друштва (2001); Захвалнице фабрике ПЕНГ (2005), ХИП-Петрохемије (2007.), еколошког друштва „Врело“ (Нови Сад) (2013), Центра за развој образовања „Планета“ и гимназије „Вељко Петровић“ (Сомбор) (2017. и 2018). Повеље „Еколошког покрета Новог Сада“ (2018. и 2021).

1966, Ужице

Технолошко-металуршки факултет у Београду уписао 1986. године, где је дипломирао 1993. године на Катедри за обојену металургију. Исте године уписао је постдипломске студије на Технолошко-металуршком факултету, а 2000. године одбранио магистарску тезу на Катедри за обојену металургију. Докторску дисертацију одбранио је 2008. године на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду на Катедри за металуршко инжењерство. Звање научни сарадник стекао је 2009. године, звање виши научни сарадник 2014. године, а звање научни саветник 2017. године. Од 1994. године запослен је у Институту за технологију нуклеарних и других минералних сировина (ИТНМС) у Београду. Године 2017. именован је за вршиоца дужности директора Института, a 2018. године именован је за директора Института и ту функцију и данас обавља. Самостално и у сарадњи са другим ауторима, у оквиру свог научног опуса, публиковао је 451 резултат. Аутор и коаутор је 2 нова техничка решења примењена на међународном нивоу, 2 нова техничка решења примењена на националном нивоу, 2 побољшана техничка решења на међународном, 3 побољшана техничка решења на националном нивоу, једног регистрованог патента, једног рада у међународном часопису изузетних вредности, 14 радова у врхунским међународним часописима, 18 радова у истакнутим међународним часописима, 23 рада у међународним часописима, 22 рада у националним часописима међународног значаја, 74 рада у националним часописима, 5 предавања по позиву на међународним научним скуповима, 144 рада саоп-штена на међународним скуповима штампана у целини, 55 радова саопштених на међународним скуповима штампана у изводу, 3 предавања по позиву на скуповима националног значаја, 34 рада саопштена на националним скуповима штампана у целини, 43 рада саопштена на националним скуповима штампана у изводу, једна истакнуте и 2 монографије националног значаја и 2 поглавља у монографијама националног значаја. Учесник је у реализацији 11 научних пројеката финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Уредник је секције за металургију у часопису Техника-РГМ, био је гост уредник два специјална броја часописа Metallurgical & Materials Engineering, члан је Уређивачких одбора часописа Journal of Мining and Мetallurgy-Section B: Metallurgy, Metallurgical & Materials Engineering, Бакар, Заштита материјала и Metallurgical and Materials Data. Председник је Савеза инжењера металургије Србије.

1967, Трстеник

Технолошко–металуршки факултет Универзитета у Београду, завршила је 1994. године. На истом Факултету завршила је специјалистичке студије 1996. године, као и магистарске студије 2001. године. Докторску дисертацију одбранила је 2005. године на истом Факултету. Априла 1995. године засновала је радни однос у Институту за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) у Београду, где ради и данас. Одлуком Комисије за стицање научних звања Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије стекла је звање научни сарадник 2005. године, виши научни сарадник 2008. године и научни саветник, 2013. године.
Од 2013. године до данас руководилац је Центра за материјале и металургију, Института за хемију, технологију и металургију, института од националног значаја за Републику Србију. Учествовала је у реализацији великог броја пројеката које је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије, више иновационих пројеката и више међународних пројеката и пројеката билатералне сарадње. Др Јасна Стајић Трошић одржала је вишe прeдaвaњa пo пoзиву нa мeђунaрoдним и нaциoнaлним нaучним скупoвимa, aутoр је и кoaутoр вишe oд 250 публикoвaних рaдoвa: 52 у вoдeћим и мeђунaрoдним чaсoписимa, 32 у нaциoнaлним чaсoписимa, 90 сaoпштeњa нa мeђунaрoдним нaучним скупoвимa и 71 сaoпштeњa нa нaциoнaлним скупoвимa, штaмпaним у цeлини и oдгoвaрajућим збoрницимa рaдoвa. Aутoр je 15 тeхничких рeшeњa, 1 мoнoгрaфиje нaциoнaлнoг знaчaja и 2 пoглaвљa публикoвaнa у мoнoгрaфиjaмa мeђунaрoднoг знaчaja. Члaн је вишe нaучних oдбoрa мeђунaрoдних нaучних скупoвa

1968, Шабац

Технолошки факултет, смер хемијско-технолошки, завршио је 1992. године у Тузли. Магистарски рад одбранио је 2003. године, а докторску дисертацију 2007. године, на Технолошком факултету у Зворнику, Универзитет у Источном Сарајеву. По завршетку факултета, 1993. године запослио се у Х.К. ¨Вискоза¨ Лозница, као инжењер приправник у Д.Д. ¨Свила¨, одакле у оквиру Х.К.¨Вискоза¨ прелази у Д.Д.¨Хемиремонт¨, у Сектор антикорозионе заштите на место главног инжењера, а 1997. године је постављен за техничког руководиоца Сектора. На Универзитету у Источном Сарајеву стално запослен од 1999. године и прошао је сва наставно - научна звања од асистента до редовног професора. На Технолошком факултету у Зворнику обављао је функцију продекана за НИР од 2007-2017. године. Радио је и на Технолошком факултету у Бања Луци као спољни сарадник, две школске године од 2011. до 2013. године. Аутор две збирке задатака и три поглавља у књигама (монографијама) које су писане у оквиру међународног Темпус пројекта. Такође, аутор је књиге „Размјењивачи топлоте - инжењерски аспекти“ и монографије „Валоризација галијума из декомпоноване Bayer-ове лужине“. До сада је публиковао 23 научна рада у часописима међународног значаја, 56 у часописима националног значаја и 189 радoва на скуповима међународног значаја. Руководио је са два међународна COST пројекта и учествовао у реализацији 10 међународних билатералних пројеката. Руководио је израдом 11 научно – истраживачких и развојних пројеката и учествовао у изради још 47 пројеката које је финансирала Влада Републике Српске. Такође, учествовао је у изради 6 пројеката регионалног значаја и преко 50 елабората и студија локалног и регионалног значаја.

1964, Неготин

Др Нада Штрбац (рођ. Милосављевић) је дипломирала 1988. године на Техничком факултету у Бору, Универзитета у Београду. Магистарски рад је одбранила 1992. године, а докторску дисертацију 1996. године на Техничком факултету у Бору.
Др Нада Штрбац је током рада на Техничком факултету у Бору Универзитета у Београду прошла кроз сва звања сарадника (1988-1997) и наставника. У звање редовног професора за ужу научну област Екстрактивна металургија и металуршко инжењерство, изабрана је 2008. године, а за ужу научну област Индустријски менаџмент 2011. године. Aнгажована на извођењу наставе из Металургије тешких обојених метала, Металургије ретких метала, Металургије лаких метала, Металургије секундарних сировина, Основа екстрактивне металургије, Пројектовања у металургији, Kарактеризације материјала, Методологије НИР-а, Технологије и иновација и Металуршке кинетике.
Научна активност др Штрбац укључује 60 радова објављених у међународним часописима, преко 65 радова објављених у националним часописима, те бројна саопштења на међународним и националним скуповима. Kао сарадник или руководилац је учествовала на изради око 30 пројеката финансираних од стране привреде и Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије. Поседује лиценцу одговорног пројектанта металуршких процеса број 385Д070 06, издату од Инжењерске коморе Србије од 2006. године. Члан је научних и организационих одбора националних и међународних научних скупова, као и конференција које организује ТФ у Бору. Руководилац је два националниа научна пројекта, које финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије, те једног билатералног пројекта у оквиру научне и технолошке сарадње Србије и Црне Горе.
У периоду од октобра 2015. до јула 2016. године обављала је функцију продекана за наставу на Техничком факултету у Бору, a јула 2016. године именована је за вршиоца дужности декана Техничког факултета у Бору. Од 1. марта 2017. године обавља функцију декана Техничког факултета у Бору. Заменик је председника Извшног одбора Матичне секције осталих техничких струка при Инжењерској комори Србије(ИКС). Члан је Управног одбора Српског хемијског друштва(СХД) и Управног одбора Савеза инжењера металурга Србија(СИМС).
Проф. др Нада Штрбац је аутор или коаутор две монографије националног значаја, два помоћна универзитетска уџбеника, два основна универзитетска уџбеника, као и три поглавља у монографији међународног значаја.

1949, Лепосавић

Технолошко-металуршки факултет Универзитет у Београду, одсек неорганско-технолошки, смер технолошка контрола, завршио је 1979. године. Магистарску тезу одбранио је 1986. године а докторску дисертацију 1998. године, на истом факултету. У првом делу свог дугогодишњег рада руководио је техничко-технолошким процесим у Трепчи: технолог смене у топионици олова, управник погона, технички директор топионице олова и директор металургије олова. Такође, био је помоћник генералног директора Трепче за развој, саветник за развој и директор Центра за истраживање и развој Трепча – Звечан.

На Рударско-технолошко-металуршком факултету у Косовској Митровици је ангажован од 1986/87 школске године, прво као спољни сарадник, асистент и доцент, а касније је изабран у звање ванредног (2005. године) и редовног (2010. године) професора. Од 2001. године је у сталном радном односу на, тада, Факултету техничких наука на студијском програму Технолошко инжењерство.Научна област интересовања др Милана Бараћа је хемијско инжењерство, ужа област – енергетика у технолошко-металуршким процесима (горва, сагоревање, пренос топлоте), а уска орјентација – пројектовање у хемијској индустрији и енергетика у хемијској индустрији.

На Факултету техничких наука у Косовској Митровици је ангажован на наставним предметима у области хемијских технологија, хемијског инжењерства и еколошког инжењерства (неорганска хемијска технологија, основи пројектовања, енергетика металуршких пећи, пројектовање процеса у хемијској индустрији, енергетика процесне индустрије, технологија производње олова ...). Др Милан Бараћ је био шеф катедре за технологију, шеф технолошког одсека Факултета техничких наука у Косовској Митровици, члан комисије за техничко-технолошке науке Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Руководио је и учествовао у 28 идејних, иновационих, научно-истраживачких, технолошко-развојних, стратешких пројеката републичког и савезног значаја. Објавио је 19 научних радова, 46 радова презентованих на домаћим и међународним научним скуповима у земљи, 15 радова на научним скуповима у иностранству. Објавио је више студија, изведених техничких решења и 4 монографије. Члан је 10 стручних и научних асоцијација (скупштине, одбори, савети, удружења, друштва, коморе ...).

1962, Подгорица, Црна Гора

Металуршки факултет (данашњи Металуршко-технолошки фа­ку­лтет) уписао je школске 1983/84. године. Дипломски рад од­бранио je 07.07.1989. године. Послије дипломске студије уписао је школске 1990/91. године на Фа­ку­лтету у Љубљани, али је због ратних прилика ове студије привео крају на Тех­нолошко-металуршком факултету у Београду, на Катедри за ливарство. Магистарски рад одбранио je 08. марта 1993. године. Докторску дисертацију под називом „Истраживање утицаја молибдена, же­љеза, кобалта и никла на карактеристике ливачких легура алуминијума” одбранио je 25. марта 1998. године на Металуршко-технолошком факултету у Подгорици. На Металуршком факултету запослио се 01. децембра 1989. године као сарадник у Заводу. У звање ван­ре­дног професора изабран је 29.12.2003. године за предмете Ливарство, Пре­рада алуминијума ливењем и Прерада гвожђа и челика ливењем. Осим ових предмета као ван­редни професор изводио је наставу и из предмета Заштита морске околине на Поморском факултету у Котору, као и на прими­јењеним студијама заштите жи­вотне средине на МТФ-у гдје је изводио на­ставу из предмета Процјена утицаја на животну средину. У звање редовног професора изабран је у фебруару 2009. године за извођење на­ставе из предмета: Ливарство I, Ливарство II, Ливење алуминијума и Ливење челика. На Металуршко-технолошком факултету обављао је функцију декана у пе­риоду 2013-2015. година. Као сарадник и руководилац пројекта радио је на 10 научно-истражива­чких пројеката које је финансирало надлежно министарство, при чему је на три про­јекта био руководилац.У домаћим часописима објавио је 9 радова, а на на­учно-стручним ску­повима у земљи 24 рада. У међународним часописима об­јавио је 14 радова, а на научно-стручним скуповима у иностранству 38 радо­ва. Учествовао је у изради монографије Корозија и заштита мате­ријала.

1946, Београд

Завршила је Природно-математички факултет, Група физичке хемије 1969. Постдипломске студије на истом факултету уписала је 1972. Медицинску специјализацију из токсиколошке хемије завршила је 1988. Од 1970. до 1981. виши стручни сарадник у Заводу за пестициде ИНЕП (Институт за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, шумарству и ветерини), Земун; Од 1981 до 1994. шеф Лаборатoрије за биофизичку и аналитичку хемију ИНЕП Земун, начелник Одељења за санитарну хемију и екотоксикологију у Републичком Заводу за здравствену заштиту; Од 1994 до 1997. министарка за заштиту животне средине у Влади РЦГ; Од 1997 до 1999: в.д. директора ЈУ Центра за екотоксиколошка испитивања Црне Горе; од 1999. директор ЈУ Центра за екотоксиколошка испитивања Црне Горе.
Области активности: Заштита и унапређење животне средине, токсикологија и физичка хемија свих сегмената животне средине (ваздух воде, земљиште, отпад, управљање отпадом, пречишћавање отпадних вода, квалитет хране, пестицида и др.), менаџмент и мониторинг свих сегмената и ресурса животне средине, разрада и имплементација Стратегије одрживог развоја, израда Студија нултог стања животне средине, Студија процене утицаја и Стратешке процене утицаја на животну средину.

1934, Пљевља, Црна Гора

Завршио Технолошки факултет у Загребу. Радни век провео у Руднику цинка и олова „Шупља стијена“ код Пљеваља, као управник лабораторије, главни инжењер и генерални директор Рудника, затим у Рударско-металуршко хемијском комбинату „Трепча“ у Косовској Митровици - технички директор производње цинка и Комбинату алуминијума Подгорица као директор Фабрике глинице, директор Института за алуминијум и технички директор Комбината.
Био је члан Владе Црне Горе – министар за развој, науку и заштиту животне средине, посланик у Скупштини Црне Горе, члан и председник разних тела на Универзитету у Подгорици, у Привредној комори Црне Горе и Југославије, потпредседник Савеза инжењера Југославије, председник Хемијског друштва Црне Горе, председник Савеза инжењера Црне Горе. На Металуршко технолошком факултету у Подгорици 17 година држао наставу из предмета – Припрема минералних сировина и Металургија лаких метала.
Био је председник Матичне комисије за оснивање Инжењерске академије и њен први потпредседник. Аутор је првих нормативних аката Академије и Етичког кодекса Савеза инжењера. Активно је суделовао у целокупном научноистраживачком раду Комбината алуминијума у Подгорици. Створио је петнаeстак значајних иновација и технолошких унапређења. Аутор је бројних научних и стручних радова, пројеката, уџбеника и монографија. Стручни и научни радови су му посвећени: флотацији и припреми руда обојених метала, металургији цинка и металургији алуминијума и заштити животне средине.
Добитник низа признања, одликовања и награда међу којима се издвајају два државна одликовања, годишња награда за привредника Привредне коморе Југославије, два признања проналазача године од Друштва проналазача Југославије и др.

1952, Завидовићи, Босна и Херцеговина

Технолошки факултет у Тузли, Универзитет у Сарајеву, завршио је 1976. године. На Свеучилишта у Загребу магистрирао је 1983. године, а докторску дисертацију 1999. год. одбранио је на Технолошком факултету у Зворнику. У периоду од 1976. до 1992.год. радио је на на Технолошком факултету у Тузли у звање асистента и вишег асистента. Од 1996 год. запослен је на Технолошком факултету у Зворнику гдје је биран у сва професорска звања. Као редовни професор на ужој научној области Неорганска и нуклеарна хемија изборан је 2011. год..
У свом научном раду оријентисан је на проучавању теоретских аспеката у области хемије, али исто тако и инжењерских аспеката добијања и анализе материјала, екологије, збрињавања отпада, минералних ресурса и то првенствено воде. Има објављених 5 књига, а аутор је или коаутор преко 100 научних радова, у земљи и иностранству Један је од оснивача и организатор међународног конгреса: „Инжењерство, екологија и материјали у процесној индустрији“, у организацији Технолошког факултета Зворник. Руководилац је или сарадник на више од 80 научних и стручних пројеката.
У пероду од 1999. до 2004. Обављао је дужност генералног директора у Фабрици минералне воде и освјежавајућих пића „Витинка“ ад Козлук, гдје је у избору ПК РС проглашен за менаџера године за 2003. год., а „Витинка“ за најбоље предузеће у РС. Обављао је дужност Министра за привреду, енергетику и развој у Влади РС, предсједника Савјета и Управног одбора Универзитета у Источном Сарајеву, декана Технолошког факултета Зворник. Добитник је више награда и признања.