Добродошли на сајт Инжењерске академије Србије Почетна страна | English
   

ЧЛАНОВИ АКАДЕМИЈЕ

РЕДОВНИ ЧЛАНОВИ

  1. Аврамовић Зоран
  2. Богдановић Вук
  3. Бојковић Зоран
  4. Вешовић Вујадин
  5. Весковић Славко
  6. Гладовић Павле
  7. Госпић Наташа
  8. Јовановић Драгутин
  9. Радмиловић Зоран
  10. Кујачић Момчило
  11. Зечевић Слободан
  12. Чокорило Оља
  13. Тадић Снежана
  14. Липовац Крсто

 ДОПИСНИ ЧЛАНОВИ

  1. Албрехт Илија
  2. Aлексић Боривоје
  3. Благојевић Младенка
  4. Љајић Изет
  5. Радичевић Вукашин
  6. Стојић Гордан
  7. Углић Мирсада
  8. Логарушић Јосип

ИНОСТРАНИ ЧЛАНОВИ

РЕДОВНИ ЧЛАНОВИ

  1. Ђуричић Ратко
  2. Twrdy Elen

ДОПИСНИ ЧЛАНОВИ

  1. Дробњаковић Дејан
  2. Остојић Раденко

ОДЕЉЕЊЕ ЗА САОБРАЋАНО ИНЖЕЊЕРСТВО ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ

Аврамовић Зоран

1953, Лозница

Завршио је Електротехнички факултет Универзитета у Београду на коме је магистрирао, а потом и докторирао 1988. године. Изабрани је професор Саобраћајног и Електротехничког факултета Универзитета у Београду, Паневропског универзитета „Апеирон” у Бањa Луци и Факултета за менаџмент у саобраћају и комуникацијама у Беранама, Црна Гора. Гостујући је професор уваженог University American College у Скопљу – Факултетот за компјутерска техника и информатика, БЈР Македонија.
Објавио је 191 научни и стручни рад. Као руководилац, аутор, коаутор или сарадник учествовао у изради 143 студије и пројекта. Као технички консултант компаније ITV Multimedia у Београду пројектовао је и реализовао техничко решење комерцијалног VAS SMS сервиса, које је почело да се примењује као прво решење у овом делу Европе. Реализовао је информационо-комуникациони систем који је обухватио целокупно подручје Републике Србије и који је интегрисао телефонски, комуникациони, рачунарски и телевизијски систем у једну целину, уводећи негеографски код у телефонски систем земље. Од великог броја награда и признања које је добио издваја се златну медаља за заслуге у електротехници Академије електротехничких наука Руске Федерације.

Богдановић Вук

1966, Сремска Митровица

Завршио је Факултет техничких наука у Новом Саду, Саобраћајни одсек, Друмски смер 1991. године, као први у генерацији. На Саобраћајном одсеку Факултета техничких наука, као први у генерацији магистрирао је 1998. године. Докторирао је 2005. године, такође на Факултету техничких наука у Новом Саду.
Запослен на Факултету техничких наука, Универзитет у Новом Саду од 10.03.1993. год. Тренутно у звању ванредног професора, а као нас­тавник на Департману за саобраћај држи наставу на више предмета из области саобраћајног инжењерства. У досадашњем раду обављао је више значајних функција као што су: шеф Катедре за саобраћајне системе на ФТН, 2006-2008 руководилац студијског програма Саобраћај и транспорт на Департману за саобраћај, ФТН, УНС 2007-2008, 2009-2012, руководилац докторских студија на студијском програму Саобраћај ФТН, УНС 2007-2008, директор Департмана за саобраћај, ФТН, УНС, од 2008-2009, 2009-2012. У домаћим и страним националним часописима као аутор и коаутор обја­вио је 12 радова. У досадашњем раду, Вук Бoгдановић је био коаутор више научних књига, монографија и посебних поглавља у научним књигама. Као аутор и коаутор објавио је 30 научних и стручних радова на међу­на­родним и 56 на националним научно-стручним скуповима. Учестовао је на три научна пројекта републичког програма технолошког развоја и на једном нау­чном пројекту покрајинског програма. Као руководилац или пројектант уче­ство­вао је у изради 57 студија и про­јеката и 17 техничких контрола. Као члан коми­сије вештака учестовао је у изради неколико стотина вештачења саобра­ћајних не­з­года за потребе судова у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини.

Бојковић Зоран

1941, Београд

Дипломирао је 1964, магистрирао 1974, а докторирао 1978. године на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Професионалну активност започео је у фабрици „Искра" у Крању Словенија, као водећи инжењер на планирању, развоју, пројектовању, монтажи и одржавању телекомуникационих система. На Саобраћајном факултету биран је у сва звања, од асистента (1969) до редовног професора (1987). Од 1993. године сарађује као гостујући професор на University of Texas at Arlington, UTA, TX, USA.
Утемељивач је више научних дисциплина у Србији: Дигитална обрада слике и видеа, Пакетски пренос видеа у мрежама са АТМ поступком, Мултимедијалне комуникације, жичне и бежичне. Аутор је или коаутор више од 450 библиографских јединица. Био је руководилац или сарадник у 67 пројеката у области основних и примењених истраживања. Међу научним доприносима проф. Бојковића истичу се: развој модела за анализу квалитета слике, развој метода за кодовање мирне и покретне слике, увођење асинхроне трансфер мод (АТМ) технологије, развој дигиталних широкопојасних мрежа са интегрисаним сервисима ISDN и др.
Зоран Бојковић је Senior Member IEEE, члан EUROSIP, Њујоршке академије наука, члан IASTED, Калгари (Канада) и бројних других домаћих и међународних институција. Носилац је признања "Man of the Year 1998" и годишњег признања Princeton Premier (Business Leaders and Professionals) за 2008. које се додељује у САД. Добитник је и више домаћих признања, повеља, плакета и захвалница.

Вешовић Вујадин

1939, Беране, Црна Гора

Саобраћајни факултет у Београду завршио је 1966. године. Магистрирао је 1972. године, а докторирао 1976. године на Машинском факултету у Београду. Као корисник стипендије IREX 1973–1974. године био је на истраживањима у области технологије организације и менаџмента у САД на Принстону (Princenton University), Харварду (Harvard University), Флориди (Florida State University), у Калифорнији (University of California, Лос Анђелес) и Мичигену (Univesity of Michigen).
Радни век започео на Техничком факултету у Подгорици. 1977. године прелази на Саобраћајни факултет у Београду, на коме је биран у сва звања од доцента до редовног професора. По позиву, држао је предавања на Економском факултету у Београду, Факултету организационих наука и на Саобраћајно-техничком факултету у Добоју, као и на Војно-техничкој академији. Био је директор Института Саобраћајног факултета, декан Саобраћајног факултета у Београду, потпредседник Југословенске инжењерске академије и директор Института те Академије. Сада се налази на положају декана Факултета за менаџмент у саобраћају и комуникацијама у Беранама.
Аутор и коаутор је преко 70 научно-истраживачких и истраживачких пројеката. Био је руководилац југословенског експертског тима за израду Стратегије развоја саобраћаја и веза СФРЈ. Аутор је preкo 100 научних и стручних радова, експертиза и рецензија, уредник Зборника радова и организатор стручно научних скупова домаћег и међународног карактера. Одликован је орденом рада са златним венцем 1990. године. Добитник је бројних повеља и признања.

Весковић Славко

1955, Добрљин, Босна и Херцеговина

Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Универзитету у Београду - Саобраћајном факултету, на Одсеку за железнички саобраћај и транспорт где је изабран у звање редовног професора на Катедри за експлоатацију железница, железничке пруге, станице и чворове, ужа научна област: Планирање, моделирање, експлоатација, безбедност и еколошка заштита у железничком саобраћају и транспорту.. Запослио се у ЖТП Београд, положио стручни испит након чега прелази на Саобраћајни факултет. Био је ангажован као гостујући професор на универзитетима "Св. Климент Охридски" у Битоли и Универзитету у Источном Сарајеву. У досадашњем раду био је ментор за израду преко 100 дипломских и мастер радова, као и 6 магистаратура и 4 доктората на универзитетима у Београду, Новом Саду, Нишу и Битољу. Био је члан преко 15 комисија за одбрану докторских и магистарских теза. Више пута био је члан комисија за изборе наставника на четири универзитета и на Високој железничкој школи у Београду. Аутор је преко 170 научних радова и саопштења. Објавио је 2 монографије националног значаја, поглавље у 3 монографије међународног значаја, 17 радова у часописима са SCI листе, преко 100 радова у међународним часописима и конференцијама. Одржао је 5 предавања по позиву на научним скуповима. Ови радови цитирани су преко 1050 пута. Објавио је две збирке задатака и два уџбеника. Био је рецензент у више међународних и националних часописа, на бројним међународним и националним конференцијама, две монографије, 7 универзитетских уџбеника и већег броја студија и научно-истраживачких пројеката. Учествовао у изради преко 70 студија и пројеката за Европску комисију, националну и локалну управу и привредне системе (руководилац 20 пројеката и студија, од тога 5 међународних из IPA програма). Члан је Републичке ревизионе комисије Министарства за Инфраструктуру Републике Србије, област: Саобраћај и транспорт – железнички саобраћај. Од 2006. је лиценцирани пројектант за област "Саобраћај и саобраћајна сигнализација" и поседује Лиценцу 370. Учествовао је у међудржавном програму сарадње са University of Zilina - Faculty of Operation and Economics of Transport and Communications – Slovakia и са Свеучилиштем у Загребу – Факултет прометних знаности. Од 2018. године је главни уредник часописа Железнице. Поред тога члан је програмског одбора 5 међународних часописа и 5 међународних научних скупова. Члан је Друштва дипломираних инжењера железничког саобраћаја Србије, чији је био председник од 2011. до 2015, Друштва операционих истраживача Србије и Инжењерске коморе Србије. Од 2016. године обавља дужност шефа Kатедре.

Гладовић Павле

1951, Београд

Дипломирао је на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду 1975. године, на Одсеку за друмски и градски саобраћај и транспорт. Магистрирао је 1986. године на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду. Докторирао је 1994. године на Сао­браћајном факултету Универзитета у Београду са темом: "Прилог истраживању утицаја тарифне политике на повећање мобилности у јавном градском пут­ничком превозу". Павле Гладовић је око 20 година свог радног века провео у ГСП “Београд” у Београду, на разним стручним и руководећим пословима и то као инжењер сарадник, самостални и главни инжењер, као директор тро­леј­буског ООУР-а, а затим Погона “Дорћол”, заменик генералног директора и генерални директор предузећа. Запослен је на Факултету техничких наука- Департман за саобраћај у Новом Саду од 1996. године до данас, најпре као доцент, ванреди професор, а од 2005. године као редовни професор. На ФТН -у предаје предмете: Технологија друмског саобраћаја и Организација друм­ског саобраћаја на основним академским студијама, предмете: Систем квали­тета у друмском транспорту и Информациони системи у друмском транспорту на мастер студијама и предмете: Оптимизација превоза робе и Оптимизација превоза путника на докторским студијама.

Др Павле Гладовић, дипл. инж. саобраћаја аутор је oко 150 научно – стру­чних радова. Учествовао је, као један од аутора, на изради 50 студија, елабората и про­јеката из области организације и планирања развоја аутотранспортних преду­зећа. Аутор је четири уџбеника.

Госпић Наташа

1946, Карловaц, Хрватска

Електротехнички факултет у Београду, Одсек за електронику и телекомуникације, завршила је 1970. године. Mагистрирала је на истом факултету, а докторирала на Саобраћајном факултету у Београду 1996. године. После дипломирања радила је као инжењер - конструктор у Електронској индустрији, Фабрици комутационих уређаја, затим у предузећу ПТТ саобраћај Приштина. Након преласка у Заједницу југословенских ПТТ 1978. године, обавља више различитих функција да би у периоду од 1998–2000, била помоћница генералног директора ЗЈПТТ за научноистраживачки рад и међународне послове. Од 2000. године била је в.д. генералног директора мобилног оператера Монет, Подгорица. Од јуна 2003. запослена је на Саобраћајном факултету, Београд.
Наставу је изводила или изводи и на Факултету за менаџмент у саобраћају и комуникацијама у Беранама, Електротехничком факултету Бања Лука, Факултету техничких наука, Нови Сад. Ауторка је или коауторка више међународних и националних монографије, бројних радова објављених у међународним и домаћим часописима и зборницима радова, већег броја важних пројеката и студија од значаја за развој телекомуникација и увођење нових технологија у региону, СФРЈ и Србији. 
Чланица је Савета владе Србије за родну равноправност и радне групе за инфраструктуру Националног савета за конкурентност. Води невладину организацију „Једнаке могућности“.

Јовановић Драгутин

1954, Ваљево

Ди­пломирао је на Војнотехничкој академији 1977. године у Загребу. Маги­стри­рао је 1984. године из области организације железничког саобраћаја. Докторску дисертацију под низивом "Оптимизација органи­зације железничког саобраћаја и транспорта при масовним превожењима за по­требе ОС", од­бранио је 16.05.1991. године. У звање асистента изабран је 1981. године, предавача 1985. године, 1990. године у звање вишег предавача, потом доцента, ванредног професора, 2001. године у звање редовног професора и 2008. године поно­вно у звање редовног професора. Обављао је бројне руководеће дужности у образовном сектору Мини­старства одбране и то: начелника Катедре транспорта на Војнотехничкој академији, од 1992-1994. год, начелника Саобраћајног смера на Војнотех­ни­чкој академији, од 1994-2001. год, заступника начелника Војнотехничке ака­демије, од 2001 до 2002. год, начелника последипломских студија у Мини­старству одбране, од 2002 до 2004. године, начелника Управе за школство у Министарству одбране, од 2004 до 2008. год, заменика начелника Војне академије, од 2008 до 2009. год. Сада је у радном односу на Високој школи струковних студија-Београдској по­литехници, на којој реализује наставу из следећих предмета основних струковних студија: Логистика, Опрема за рад и средства за заштиту и Логистика отпадних материјала. На специјалистичким струковним студијама реализује на­ставу из предмета: Управљање производима на крају употребе и Ергономија. Поред нас­тавне дужности обавља и дужност руководиоца студијског програма Менаџмент квалитетом.

Аутор, односно коаутор је бројних радова и то: 9 уџбеника, 2 збирке задатака, 1 практикума, 1 монографије националног зна­чаја, 11 скрипти и приручника, 98 научно-стручних радова саопштених на одговарајућим скуповима у земљи и иностранству, 30 радова публикованих у часописима националног значаја са ре­це­нзијом, 2 рада публикована у часопису међународног значаја а 3 рада су припремљена и послата у референтне међународне часописе.

Радмиловић Зоран

1944, Београд

Дипломирао је 1969, магистрирао је 1979, а докторирао 1989. године, на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду. Професионалну активност започео је у Багерско-бродарском предузећу у Београду, где је радио као самостални инжењер на планирању, развоју, пројектовању и производњи грађевинског материјала. На Саобраћајном факултету биран је у сва звања, од асистента (1974) до редовног професора (2000. године). Објавио је већи број научних радова у водећим међународним часописима из области водног саобраћаја и транспорта.
Постигао је значајне резултате у развоју научно-наставног и инжењерског подмлатка на другим факултетима Универзитета у Београду (Машински, Грађевински и Филолошки факултет), Универзитета у Подгорици (Факултет за поморство) и Универзитета у Новом Саду (Факултет техничких наука). Одржао је предавања по позиву на Универзитету у Токију за поморске науке и технологију и на универзитетима: Корејски поморски универзитет и Tongmyong Универзитет из Бусана у Јужној Кореји. Учествовао је као експерт у великим инфраструктурним пројектима у Јужној Кореји (изградња највећег светског контенерског терминала у Бусану, која је у току) и Малезији (обнова унутрашњег водног транспорта на Борнеу, 2006).
Аутор је више монографија, и универзитетских уџбеника. Објавио је преко стотину радова у међународним и домаћим часописима и на међународним и домаћим конференцијама, конгресима и стручним скуповима. Учествовао је у изради више од шездесет научноистраживачких пројеката из области водног саобраћаја.

Кујачић Момчило

1950, Зрењанин

Завршио је Сао­бра­ћајни факултет у Београду на Одсеку за ПТТ саобраћај. Магистрирао је и док­торирао такође на Саобраћајном факултету у Београду. По завршетку студија запослио се у РО ПТТ саобраћаја Зрењанин, где је у периоду од 1978. године до 1991. године прошао сва радна места од стручног референта, шефа Службе за поштански саобраћај, директора ООУР-а „Пошта“ до директора Радне организације ПТТ саобраћаја Зрењанин. У периоду од 1991. године до 2004. године ради у ЈП ПТТ Саобраћаја „Србија“ Београд на пословима директора Дирекције за поштански саобраћај, помоћника гене­ра­лног директора и директора Дирекције за стратегију и развој. У једном периоду паралелно са пословима у ПТТ-у, био је повремено ангажован и на Сао­браћајном факултету у Београду као истакнути стручњак из привреде, а ре­довно је одржавао и часове на Факултету техничких наука у Новом Саду, где од 2004. године заснива радни однос. Од укупног радног стажа, прoвео је преко 25 година на пословима опера­тивног и стратешког управљања у поштанском саобраћају.
Објавио је преко 70 научно стручних радова од чега: 8 публикованих радо­ва у часописима међународног значаја са рецензијом (М21-М23); 18 стручних радова у међународним зборницима са рецензијом (М31-М33); 15 публи­кова­них радова у часописима националног значаја са рецензијом; 29 стручних радова у зборницима националног значаја са рецензијом. Учествовао је у изради 18 пројеката који се односе на област поштанског саобраћаја. Објавио је 6 универзитетских уџбеника и једну монографију.

Зечевић Слободан

1953, Београд

Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, Одсек за логистику. Наставничко искуство стиче избором у сва звања, од студента сарадника до редовног професора. Активно учествује у иновирању планова и програма за одсек који 2000. године добија назив Одсек за логистику. Креирао је и увео програме за логистику на сличним факултетима у Републици Српској и Црној Гори. Ужа научна област у којој има запажене резултате је Интермодални транспорт, логистички центри и city логистика. Био је Продекан за наставу на Саобраћајном факултету у Београду (2007-2009), члан Већа научних области техничко-технолошких наука Универзитета у Београду (2007-2009) и у неколико мандата шеф Одсека за логистику и шеф Катедре за логистику. Оснивач је и председник Групације и Савета за city логистику, ПК Београда и ПК Србије. Редовни je члан Инжењерске академије Србије (ИАС) и вишегодишњи члан Жирија за доделу награда за најбоље докторате, магистарске и дипломске радове ПК Београда. Члан је Програмских одбора више међународних конференција.
Носилац је награде за животно дело “Београдски победник”, за резултате у области логистике (2017). Иницијатор је и аутор програма за добијање лиценце 365 за Одговорног пројектанта за логистику. Био је ментор при изради преко 350 и члан комисије на преко 300 завршних радова на основним, мастер и докторским студијама. Aутор je седам књига, четири уџбеника и три монографије, и преко 130 радова. Учествовао је у више од 110 научних и стручних пројеката и студија и развио око 50 методологија и модела у области логистике.

Чокорило Оља

1977, Београд

Дипломира (2003.), магистрира (2007.) и докторира (2010.) на Универзитету у Београду - Саобраћајном факултету, на Одсеку за ваздушни саобраћај и транспорт где је изабрана у звање редовног професора (2020.) на Катедри за ваздухопловна превозна средства. Стручно се усавршава у AENA, Мадрид (Шпанија) и CRDS EUROCONTROL, Будимпешта (Мађарска). Учествује у изради преко 40 националних и међународних пројеката и студија у области ваздушног саобраћаја. Аутор је више књига и монографија и преко 120 публикованих и саопштених радова посебно у области безбедности ваздушног саобраћаја. Оснивач је и главна и одговорна уредница (од 2011.) међународног часописа IJTTE – International Journal for Traffic and Transport Engineering (М24). Оснивач је и директорка (од 2012.) међународне конференције ICTTE – International Conference on Traffic and Transport Engineering. Успешну сарадњу остварује на међународном плану са бројним светским универзитетима. Ангажована је у научним одборима реномираних међународних конференција и уредништвима часописа, као и одборима COST (European Cooperation in Science and Technology) акција “Transport equity analysis: assessment and integration of equity criteria in transportation planning” (2013-2017.) и “Wider impacts and scenario evaluation of autonomous and connected transport” (2017-2021.). Добитница је стипендије Краљевине Норвешке (2000.), награде за најбољи научно-истраживачки рад студената Универзитета у Београду (2002/2003.) и награде за подршку и развој науке у области транспорта и технологије коју додељује Promet Traffic & Transportation journal (2019.). Евалуатор је за етику у научно-технолошким истраживањима у оквиру пројеката Европске комисије (од 2015.) за програме SESAR, Clean Sky 2, Marie Skłodowska-Curie, Space, Energy, Small and Medium-sized Enterprises, итд. Рецензент је при Националном телу за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању (од 2018.). Члан је Асоцијације италијанских и српских научника и истраживача (од 2013.), Инжењерске коморе Србије (од 2007.), Друштва истраживача у ваздушном саобраћају (од 2008.), Società Italiana Infrastrutture Viarie - SIIV (од 2012), Academy of Executive Coaching, AoEC (од 2018), итд. Председник је подсекције дипломираних инжењера осталих техничких струка при инжењерској комори Србије (2016-2019.). Номиновани је представник Републике Србије у MAB – Member States Advisory Body при Агенцији Европске уније за безбедност у ваздушном саобраћају - EASA (European Union Aviation Safety Agency) (2016-2020.) и члан групе за промоцију безбедности у ваздушном саобраћају EASA Safety Promotion Network Community (2016-2020.). Председник је управног одбора Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије у два мандата (од 2015.) године. Редовни je члан Инжењерске академије Србије (ИАС).

Тадић Снежана

1974, Никшић, Црна Гора

Др Снежана Тадић, ванредни професор, рођена је у Никшићу, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Саобраћајном факултету у Београду. Добитник je награде Привредне коморе Београда за најбоље докторске дисертације за 2014/2015.
Од 2001. године ради на Саобраћајном факултету, Одсек за логистику. Ангажована је у наставним активностима основних, мастер и докторских студија за групу предмета уже научне области Интермодални транспорт, логистички центри и city логистика. Била је ментор при изради више од 40 и члан комисија за одбрану преко 350 дипломских, завршних и мастер радова. Aутор je пет књига, три основна уџбеника и две монографије, поглавља у међународној монографији и преко 110 радова. Члан је уређивачког одбора два међународна часописа, била је гостујући уредник у више међународних часописа и члан програмског одбора више међународних конференција.
Учествовала је у изради 33 студије и пројекта. Била је један од оснивача и подпредседник Групације за city логистику при ПК Београда, а од 2017. године је члан Савета за city логистику ПК Србије. Локални је координатор CEEPUS (Central European Exchange Program for University Studies) мреже FINALIST (Fostering sustainable partnership between academia and industry in improving applicability of logistics thinking). По позиву је одржала неколико предавања и учествовала на више радионица и конференција. Била је предавач на међународном скупу о паметним градовима (Берлин, 2016.), предавач летње школе логистике и интермодалног транспорта (1st Logistic and Intermodal Summer School for the Danube Region) (Нови Сад, 2014) и учествовала у програму обуке локалних управа Републике Србије на тему city логистике.

Липовац Крсто

1961, Вишеград, Босна и Херцеговина

Дипломирао је 1984. године на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, Одсјек за друмски и градски саобраћај и транспорт, саобраћајни смер, а потом на истом факултету магистрирао 1987. и докторирао 1994. године. Један је од оснивача (члан матичарске комисије) Саобраћајног факултета у Добоју 2005. године, гдје је и данас ангажован као редовни професор. У току студија био је продекан студент (1981-1983).
Радио је у Заводу за студије и пројектовање ГСП у Београду, Вишој школи унутрашњих послова (наставник и помоћник директора), Криминалистичко-полицијској академији, Управи за образовање, стручно усавршавање и науку у МУПу Републике Србије, Агенцији за безбедност саобраћаја Републике Србије (директор). Од 2015. године изабран је за редовног професора Саобраћајног факултета Универзитета у Београду, где је шеф катедре за безбедност саобраћаја у друмска возила. Био је члан Савета за безбедност саобраћаја Београда, а сада је члан Савета за безбедност војних учесника у саобраћају, Савјета за безбједност саобраћаја Републике Српске, Савјета за безбједност саобраћаја БиХ. Члан је већег броја радних група за припрему прописа у области безбедности саобраћаја, а био је главни координатор припреме Закона о безбедности саобраћаја на путевима (Србија, 2009).
Оснивач је и заменик председника Међународног центра за безбедност саобраћаја (International Road Safety Centre). Активно учествује у припреми и организацији бројних научних и стручних скупова посвећених безбедности саобраћаја.
Руководио је или учествовао у реализацији преко 100 студија и пројеката безбедности саобраћаја. Био је ангажован у 18 међународних пројеката унапређења безбедности саобраћаја у региону (Југоисточна Европа), у ЕУ и у земљама бившег Совјетског Савеза, и то: 6 пројеката Светске банке као експерт безбедности саобраћаја (road safety expert, senior expert & deputy team leader) и у 12 пројекта Европске уније (road safety expert & senior expert).
Написао је преко 350 научних радова, од којих је 27 научних радова који су објављени у најважнијим научним часописима, са SCI листе. Ови и други радови су цитирани у престижним међународним часописима преко 800 пута.
Аутор је 33 монографске публикације (уџбеника, приручника итд.) у области безбедности саобраћаја.

Албрехт Илија

1941, Зајечар

Дипломира на Саобраћајном факултету, Универзитета у Београду на Одсеку за друмски и градски саобраћај 1967. године. Радни век почиње у Саобраћајном институту као приправник за научни рад. Затим ради у Институту за путеве у одељењу Завод за саобраћај и еко­номију, где се бави пословима сао­браћајног пројектовања и саобраћајне сигнализације. 1980. године прелази на Саобраћајни факултет где ради као виши стручни сарадник за послове примењеног научно-истрачивачког рада и лабораторијске послове из области Теорије тока и капацитета друмских саобраћајница и Планирања ванградских путева. Преостали радни стаж, од 1980. године до одласка у пензију 2006. ради у Дирекцији за путеве Министа­рства саобраћаја и веза, односно ЈП „Путеви Ср­бије“ где је био начелник одељења, саветник министра и саветник.

Своје искуство, у саобраћајном и путарском инжењерству, стекао је радећи на преко 150 сао­браћајних пројеката и око 200 студија оправданости које су рађене за потребе кредита Међу­народне банке на пројектима путева, како у Србији, тако и свим републикама бивше Југославије. Радио је и на пројектима саобраћајне сигнализације и опреме, као и њиховим ревизијама. Учествовао је у већем броју научно-стручних радова. Има преко 50 самосталних и групних реферета и 10 објављених у моно­графијама и на научно-стручним скуповима у земљи, као и у домаћим часо­писима и публикацијама. Био је учесник израде више просторних планова, као и члан државне Ревизионе комисије за израду планова инфрастуктурних коридора аутопутева Републике Србије.

Aлексић Боривоје

1954, Београд

На Саобраћајном факултету у Београду дипломирао 1980. године. Магистрирао на Саобраћајном факултету у Београду 1996. године.

Од 1984. године запослен у Институту за путеве из Београда, на месту главног инжењера за саобраћај и економију. Од 1996. године запослен на месту шефа Одељења за студије, истраживачке пројекте и информатику. Запослен од 2014. године у предузећу "С Пројект".

Члан стручних тимова или аутор у преко 100 саобраћајних студија и сту­дија оправданости. Учествовао у изради преко 150 саобраћајних пројеката и пројеката туристичке сигнализације, као и у изради база података о државним путевима на простору бивше Југославије.

Благојевић Младенка

1979, Бијељина, Република Српска

Ванредни професор, дипломирала је, магистрирала и докторирала на Саобраћајном факултету у Београду, на Одсеку за поштански и телекомуникациони саобраћај. Од 2006. године ради на Саобраћајном факултету, Модул за поштански саобраћај и информационе технологије. Ангажована је у наставним активностима основних, мастер и докторских студија за групу предмета уже научне области Поштански саобраћај и мреже. Била је ментор при изради више од тридесет завршних, мастер и дипломских радова и члан комисија за одбрану преко 200 дипломских, завршних и мастер радова. Aутор je два основна уџбеника и преко 80 радова. У свом досадашњем раду учествовала у реализацији бројних научних и стручних пројеката. Члан је програмског и организационог одбора више међународних и националних конференција. При Институту за стандардизацију Србије члан је Комисије за стандарде и сродна документа из области поштански саобраћај (КС А331). Рецензент је неколико истакнутих међународних научних часописа. Члан је комисија за оцену и одбрану докторских дисертација, као и члан комисија за избор кандидата у наставничка звања на сродним факултетима. Учесник је неколико међународних и националних радионица и саветовања из области поштанског саобраћаја. Уже области научног интересовања су јој поштански саобраћај и мреже, поштанске услуге, технологија поштанског саобраћаја, регулатива у поштанском саобраћају, развој и управљање савременим поштанским пословањем, дигитални маркетинг.

Љајић Изет

1943, Дуга Пољана

Уписао је Грађевински факултет у Сарајеву, где је дипломирао 1971. године на смеру Нискоградња дипломским радом на тему пројектовање ауто пута. После завршеног факултета 1971. године засновао је радни однос у АД „Нови Пазар – пут“ где је радио до 31.03.2014. године – непуних 45 година. Године 1977. прешао је у Комбинат камене индустрије „Украс“ Нови Пазар где је остао једну годину. По њеном истеку вратио се у АД „Нови Пазар – пут“. После пола године рада био је именован за техничког директора. На тој функцији остао је до 1981. године. У овом периоду, због недостатка инжењерско-техничког кадра био је принуђен да прође све фазе рада – од руководиоца каменолома до шефа градилишта на тада највећем нашем гради­лишту на путном правцу Рашка – Нови Пазар који је био полазни импулс за развој нашег неразвијеног колектива. За директора фирме постављен је 15.11.1981. године и на тој функцији остао је све до пензионисања- Своје богато искуство преточио је у бројне стручне радове презентоване на научно-стручнм скуповима, конгресима и конференцијама одржаним широм наше земље (и у ранијим границама). Изградња техничко-технолошких објеката: Санација и реконструкција др­жавних путева IIA 207 (нова ознака пута) (Р-119 (стара ознака пута)), IIБ 412 (Р-233), IIA 198 (Р-234), IВ 30 (Р-116), IIA 201 (Р-117), IIA 202 (Р-231), IIA 197 (Р-272), IIA 202 (Р-231а). Пројектовање и санација клизишта и мостова на државним путевима: клизишта 18, мостова 15. За свој рад и допринос предузећа добио је бројна признања од којих се истичу: Орден рада 1999. године којим је одликован од Предсе­дни­ка Републике, Диплома са плакетом Привредне коморе Србије, Диплома са плакетом Регионалне привредне коморе и др.

Радичевић Вукашин

1938, Подгорицa, Црна Гора

Дипломирао је на Грађевинском факултету, Одсек за путеве и железнице, 1973. у Београду. У Предузећу за пројектовање путева и мостова „Траса“ Београд радио је као пројектант–сарадник, потом пројектант, главни и одговорни пројектант, руководилац пројекта и директор Завода за пројектовање путева „Траса“. Од 2003. је стручни саветник у Институту за путеве а.д. Београд.
Аутор је више од стотину пројеката, студија, генералних, идејних и главних пројеката, пројеката санације клизишта приступних путева и платоа бензинских пумпи на мрежи аутопутева, магистралних и регионалних путева у Србији и Црној Гори међу којима се издвајају студије и генерални пројекти: 
Генерални пројекат могућих алтернатива аутопутског правца Београд – Јужни Јадран (Бар) - I фаза; 
Генерални пројекат реалних варијанти аутопута Београд – граница Републике Црне Горе - II фаза;
Студија коридора аутопута Матешево–Подгорица;
Генерални пројекат аутопута Београд–Пожега;
Генерални пројекат измештања магистралног пута М-22 Београд–Љиг, на делу Колубарског басен и др.

Стојић Гордан

1971, Куманово, Република Северна Македонија

Завршио је Саобраћајни факултет у Београду, Одсек за железнички саобраћај и транспорт, 1996. године, као први у генерацији. За изузетан успех током студија на Одсеку за железнички саобраћај и транспорт добио је две награде. Магистарске студије завршио је на истом Факултету 2003. године. Докторску дисертацију одбранио је на Факултету техничких наука у Новом Саду 2010. године.
У периоду 1996-2007. година радио је у Средњој железничкој школи у Скопљу, држао вежбе на железничким предметима на Техничком факултету у Битољу (2001-2008) и био експерт при Министарству транспорта и веза Републике Македоније, који је учествовао у реструктурирању железничког система (2003-2006).
На Факултету техничких наука, Департман за саобраћај, запослен је од 1.1.2008. године, а од 2021. године је у звању редовног професора. Као наставник држи наставу на више предмета из области саобраћајног инжењерства, углавном из области железничког саобраћаја и транспорта и моделирања саобраћајно-транспортних процеса.
У досадашњем раду на Факултету техничких наука обављао је следеће функције: шеф Катедре за технологије транспортно – логистичких система (2021-2024), руководилац студијског програма Саобраћај на докторским академским студијама (2015-2021) и помоћник директора задужен за наставу на Департману за саобраћај (2012-2021). Био је члан (2012-2016) и председник (2018 – 2021) Савета за железнички саобраћај у Покрајинском секретаријату за енергетику, грађевинарство и саобраћај у Влади АП Војводине.
У домаћим и страним националним часописима био аутор или коаутор преко 100 радова, од којих је 17 објављено у часописима са SCI листе и на два техничка решења. Објавио је три универзитетска уџбеника, на једном као аутор а на друга два као коаутор. Поред тога, као аутор или коаутор објавио је пет уџбеника за средње саобраћајне школе. Учествовао је у изради 28 домаћих и међународних пројеката и студија од којих је на 10 био руководилац. Учесник је и три научна пројекта републичког програма технолошког развоја. Извео је значајан број експертиза за потребе судских процеса по позиву Министарства правде Републике Србије.

Углић Мирсада

1961, Нови Пазар

Дипломирала је 1984. године на Одсеку за путеве и железнице Грађевинског факултета у Београду. По завршеном факултету 1984. године се запослила у предузећу за пројектовање „Санџакпројект“ у Новом Пазару где је радила до 2005. године. Од 2005. до 2006. године радила је по уговору о делу у АД „Нови Пазар – путу“. Од 2006. године ради на месту шефа техничке припреме у АД „Нови Пазар – путу“. Упоредо са тим у периоду од 2006. до 2009.године била је директор „Санџакпројект“ д.о.о. Нови Пазар а од 2009-2013. године је била директор фирме „Санџакпројект – нискоградња“ д.о.о. Нови Пазар. У периоду рада у „Санџакпројекту“ и „Санџакпројекту – нискоградња“ је обављала разне стручне и одговорне послове као пројектант, члан тима на пројектовању пословних, стамбених, индустријских и објеката друге намене, одговорни пројектант саобраћајница, платоа (асфалтних и бетонских коловоза), паркинга, уређења кругова пословних објеката, саобраћајних решења укрсних места, градских саобраћајница и локалних путева, одговорни урбаниста на руковођењу израдом урбанистичких планова саобраћајница и вршење надзора како на извођењу радова по пројектима које је радила тако и на радовима које су пројектовале друге пројектне куће. Објекти на којима је радила су се налазили у свим местима Рашке области (Новом Пазару, Рашки, Тутину, Сјеници, Краљеву) али и шире у Рожајама, Пријепољу, Косову и другим локацијама. У „Нови Пазар – путу“ је обављала и још увек обавља бројне одговорне послове. На нивоу Града Новог Пазара је својим искуством и знањем дала свој допринос уређењу, развоју путне мреже и стварању безбедних услова у одвијању саобраћаја као дугогодишњи члан стручних комисија и савета. Поред обављања стручних и одговорних послова у професионалном раду бави и научно – истраживачким радом из области унапређења стања путне мреже како државних тако и локалних путева и улица на простору Рашке области. Радила је као члан тима или одговорни руководилац тима више научно – истраживачких радова. Активни је учесник бројних округлих столова, научних скупова, међународних конференција и конгреса. Као руководилац тима за саобраћај учествовала је у изради неколико студија мањих и већих насељених локација са аспекта урбанистичког уређења. Објавила је више од 10 радова у зборницима и публикацијама (са стручних и научних скупова). По свом вокацијском образовању, као и на основу остварених резултата њеног професионалног рада, њена ужа специјалност је нискоградња – сагледавање постојећег стања и развој путне мреже, како државне тако и локалне на подручју Рашке области. Све то са основним циљем повећања привредног и економског развоја ових крајева. За свој рад је добила више признања и захвалница.

Логарушић Јосип

1951, Шид

Мр Логарушић Марка Јосип, дипл. инж. грађ., дипломирао на Грађевинском факултету у Сарајеву, саобраћајни смер, 1975. године, а на Техничком факултету у Новом Саду 2002. године, смер “Инвестициони менаџмент и берзанско пословање“ 2005. године стекао звање магистра техничких наука из области индустријско инжењерство и менаџмент, одбраном магистарског рада на тему “Управљање пројектима као основ унапређења инвестиционих подухвата у нискоградњи“. Првих 10 година ради у предузећу “Сремпут“ у Руми на пословима изградње и одржавања путева, на радним местима инжењера на градилишту, техничког директора и директора ООУР-а “Изградња“. Након рада у оперативи ради као директор “Електронског рачунског центра“ и директор “Завода за урбанизам и економско техничке послове“ у Шиду и у “Шидпројект“ доо Шид, ради као самостални пројектант нискоградње и као директор предузећа.

До сада учествовао на изради низа идејних и главних пројеката по којима су изведени радови на изградњи нових и реконструкцији постојећих путева и саобраћајних површина и индустријских колосека. Вршилац је техничке контроле више пројеката нискоградње, члан тимова за израду већег броја студија оправданости и инвестиционих програма и члан комисија за јавни увид планске документације. Стручни технички надзор на изградњи, реконструкцији и ревитализацији коловоза на државним путевима првог и другог реда вршио на више деоница, на доградњи и проширењу саобраћајница више граничних прелаза и царинских терминала и изградњи чеоне наплатне станице Врчин. Са предузећем за пројектовање и инжењеринг “Шидпројект“ из Шида, изградио више стамбених и пословних објеката, а пре тога са предузећем за путеве “Сремпут“ из Руме изградио неколико стотина километара, аутопутева, магистралних, регионалних и локалних путева и реконструкцију левог колосека магистралне електрифициране железничке пруге Београд-Загреб, деоница: Шид – Кукујевци - Рума. Учествовао у раду комисија за технички преглед више деоница аутопутева, државних путева првог и другог реда, санације мостова, клизишта и низа локалних путева и улица. Био je члан Скупштине Инжењерске коморе Србије, Скупштине Привредне коморе Србије, Скупштине Привредне коморе Војводине, а сада је члан Управног одбора и Скупштине Привредне коморе Војводине, Управног одбора Српског друштва за путеве и дописни је члан Инжењерске академије Србије. За свој досадашњи рад добио је 2009. године Плакету Привредне коморе Србије за постигнуте резултате у развоју и унапређењу привреде Републике Србије, Годишњу награду Сремске Привредне коморе за привредна достигнућа у 2014. години и Златну плакету Удружења послодаваца путне привреде Републике Србије „Путар“ за изузетан допринос развоју путне привреде, 2017. године.

Ђуричић Ратко

1961, Добој, Босна и Херцеговина

Дипломирао је 1987. године на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, Одсјек за жељезнички саобраћај и транспорт, а потом на истом факултету магистрирао 2002. године и докторирао 2005. Један је од оснивача Саобраћајног факултета у Добоју 2005. године, гдје и данас ради као редовни професор. Био је продекан за научноистраживачки рад на Саобраћајном факултету у Добоју, у два мандата члан Сената Универзитета у Источном Сарајеву и предсјеник Управног одбора Универзитета у периоду од 2014. до 2019. године.
Своју професионалну каријеру започео је у ЖТП Сарајево и радио од 1986. године на пословима инжењера. Од 1988 -1992. године радио је у жељезничком институту „Кибернетика“ гдје је стекао звања млађег инжењера, самосталног инжењера и водећег инжењера. У периоду од 1996-2011. године радио на Жељезницама Републике Српске на пословима шефа службе за развој, помоћника генералног директора за развој и инвестиције, извршног директора за развој, а потом од 2015-2019. године обављао је функцију предсједника Надзорног одбора Жељезница Републике Српске. Током последњих 20 година активно се бави радом привреде у Републици Српској кроз рад Привредне коморе Републике Српске. Обављао је функцију предсједника Управног одбора Подручне привредне коморе Добој, члана Управног одбора Привредне коморе Републике Српске и потпредсједника Привредне коморе Републике Српске .
Био је ментор при изради преко 50 и члан комисије на преко 100 завршних радова на основним, мастер и докторским студијама. У свом досадашњем раду учествовао је или руководио израдом преко 30 студија, научних и комерцијалних (стручних) пројеката. Био је руководилац или члан пројектних тимова у Србији и Црној Гори. Аутор је преко 60 публикованих радова.

Twrdy Elen

1966, Копер, Словенија

Елен Тврди, редовни професор, магистрирала је на Поморском факултету (Универзитет у Ријеци, Хрватска) 1995. године и докторирала на Факултету за поморство и саобраћај (Универзитет у Љубљани) 2003. године. Од 2007. до 2019. била је декан Факултета за поморство и саобраћај (Универзитет у Љубљани), а од 2019. године је шеф Катедре за транспортну технологију.
На Факултету за поморство и саобраћај (Универзитет у Љубљани) ради од 1992. године. Има богато наставно искуство, бирана је у сва наставна звања, од асистента 1992. до редовног професора 2015. године. Данас предаје на првом, другом и трећем (докторске) нивоу академских студија. Такође је гостујући предавач Универзитета у Задру (Хрватска) и Универзитета у Катанији (Италија). Била је ментор многим студентима на свим нивоима студија.
Професорка Елен Тврди је ауторка око 160 научних радова. Написала је више академских и истраживачких радова из области транспортне технологије и транспортне логистике, посебно из области истраживања терминала, лука и поморског саобраћаја. Учествовала је као један од аутора у многим студијама, анкетама и истраживачким пројектима који се баве планирањем, организацијом и развојем транспортних система. Ауторка је више уџбеника.
Представница је UL и чланица ECTRI (European Conference of Transport Research Institutes), чланица Словеначког удружења за транспортну науку, чланица Научног комитета RЕТЕ, удружења за сарадњу лука и градова, и чланица Научног већа за саобраћај Хрватске академије наука и уметности.

Дробњаковић Дејан

1933, Рисан, Црна Гора

Грађевински факултет завршио је у Београду 1959. године. По завршетку студија запослио се у Грађевинском предузећу "Бокал” у Котору као шеф градилишта и технички директор, гдје је радио до 1963. године, када прелази у Титоград, у новооформљену Дирекцију за изградњу Јадранског пута, која је обављала послове инвеститора и била носилац свих стручних радова на пројектовању и изградњи Јадранског пута кроз Црну Гору. Био је главни инжењер, а од 1964. године генерални директор Дирекције. Од 1968. до 1974. године обављао је дужност генералног директора “Црна­горапута".Средином 1974. године, одлуком Владе Црне Горе, постављан је за ди­ректора Дирекције за изградњу друге фазе Луке Бар. За пет година рада у Луци Бар, претоварни капацитети луке проширени су са постојећих 1,5 милиона тона, на 5,5 милиона претовара, са могућношћу даљег проширења на 12,5 ми­лиона тона годишње. Након успјешно обављеног задатка у Луци Бар, 1979. изабран је за директора великог пројекта изградње осам силоса за житарице, на исто толико локација у Алжиру (вриједног 250 милиона долара) који се под његовим руко­водством одвијао до 1983. године. Слиједеће три године, до 1986, био је главни инжењер на изградњи жеље­зничке пруге Подгорица - Скадар. По завршетку овог посла, од 1986. до 1993, био је директор Републичког фонда за путеве ЦГ, а од 1993. до 1997. био је генерални директор Жељезница Црне Горе. Од марта 1997. до краја 2000. године био је министар саобраћаја у Савезној влади, у веома тешким условима економске блокаде СРЈугославије и агресије НАТО-а.Од 2000. до 2003. године био је савезни посланик и посланик у Пар­ламенту Савјета Европе у Стразбуру. Одликован је Орденом заслуга за народ са сре­брним зрацима и Орденима рада са златним и сребрним вијенцем.

Остојић Раденко

1952, Котор, Црна Гора

Дипломирао је 1977. на Грађевинском факултету у Сарајеву. Радни век започео у Бироу за студије и пројектовање, „Црна Гора пут“. Од почетка ради самостално на изради пројеката магистралних путева, регионалних и локалних путева, градских улица, булевара, а касније и аутопутева. У периоду од 1986. до 1990. био је директор Бироа за студије и пројектовање, након чега оснива приватно предузеће „Пут инжењеринг“, које се бави инжењерингом у грађевинарству.
Радио је на више од педесет генералних идејних и главних пројеката, међу којима су: магистрални пут Никшић–Требиње, деоница Никшић, магистрални пут Слијепач Мост – Томашево – Павино Поље, рехабилитација магистралног пута Колашин – Мехов Крш, аутопут Андријевица–Беране–Бољаре, аутопут Танки рт – укрштање с путем Подгорица–Цетиње, аутопут Веруша–Матешево, више идејних и главних пројеката реконструкције магистралних путева, више идејних и главних пројеката путева нижег ранга и пројеката реконструкције путева, улица, санирања клизишта и слично.
Учествовао је у великом броју ревизија планско-пројектне и студијске документације и техничких прегледа за путеве свих рангова и руководио реализацијом више објеката које је извео „Пут инжењеринг“.